# ВЕЛИКА ЦРКВА

**ВЕЛИКА ЦРКВА**, по византијској традицији црква у којој се налази седиште поглавара аутокефалне цркве. Прва је тако названа Цариградска патријаршија по храму Св. Софије, који је епитет „велика" добио због својих димензија и свог угледа. Код Срба Жича се од 1219. назива **В. ц.** али се временом термин везивао за институцију Жичке архиепископије. Преносом архиепископског седишта у Пећки манастир он је назван **В. ц**. Стварањем Патријаршије 1346. термин **В. ц.** примењује се на њу, па се у том смислу користи у дипломатици. У Душановом законику одређено је да **В. ц.** (тј. патријаршија) постави протопопе по свим градовима и трговима како би се спречио римокатолички прозелитизам и вратили у православље они који су прешли у веру латинску. Власник и задужбинар могао је баштинску цркву да потчини **В. ц.**, што није могао ни цар ни патријарх будући да би то ишло на уштрб ктиторских права. У време превласти Охридске архиепископије на српском простору Охрид се називао **В. ц**.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, *Стари српски записи и натписи*, I, Бг 1902; А. Соловјев, *Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године*, Бг 1980.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Павловић, „Пећки патријархат и Велика црква", *Гласник Српске цркве у краљевини Србији*, 1909, 4.

Радомир Милошевић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)