# ВЕЛЕЖ
**[](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/velez-karta.jpg)ВЕЛЕЖ**, планина у високој Херцеговини, чију источну границу чине долина Неретве и Мостарско поље, а западну Невесињско поље. Јужна и северна граница су мање маркантне. На северозападу се наставља на планину Прењ, а на југу се простире до долине Буне. Јужни део планине има блаже нагибе и зове се Подвележ. Западни део планине има правац север–југ и он се код врха Брасина (1.897 м) залама према истоку. Источни део је виши и ту су врхови Ботин (1.969 м) и Телећа Ластва (1.903 м). Планина се на истоку завршава масивима Велики **В.** (Чаба 1.763 м) и Мали **В.** (Бубрег 1.470 м) одакле се стрмо спушта у Невесињско поље, а на североистоку у крашку површ Црна гора. У геолошкој грађи ове планине доминирају криптокристаласти кречњаци, претежно марински седименти мезозоика, најчешће слојевити, ређе масивни, јако испуцали, неравномерно и често јако карстификовани и водопропусни. У рељефном погледу заступљени су крашки и леднички облици. **В.** је безводан. Изузетак је мало Велешко језеро, 3 км североисточно од врха Ботин, које је у крашкој депресији. Мало је извора и становништво се најчешће водом снабдева из цистерни – кишничара. Јужне и југоисточне падине представљају камените голети местимично покривене оскудном вегетацијом, док северне имају бујнију вегетацију, углавном у виду букових шума. Насеља су на ободу планине, а у вишим деловима је мали број катуна. Неколико малих села је на југозападној периферији планине, у Подвележу.
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, *Енциклопедијски географски лексикон Југославије*, Сар. 1990.
Бојан Ђерчан
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)