# ВЕЛЕФАРМ

**ВЕЛЕФАРМ**, компанија за дистрибуцију лекова основана 1979. са седиштем у Београду. Током 1987. отворени су пословни центри у Куманову, Ужицу и Суботици, а 1989. и нова модерна пословна зграда у Београду. Почетком 90-их година **В.** бележи снажан раст укупног промета, уз отварање нових пословно-дистрибутивних центара у Врању, Нишу, Ваљеву, Новом Саду, Зајечару и Ужицу. После две организационе трансформације **В.** добија међународни систем управљања квалитетом ISO 9001 (1999), а затим и Међународни сертификат за систем управљања заштитом животне средине ISO 14001 (2002). Тако **В.** постаје наша највећа веледрогерија, која проширује своју делатност кроз реконструкцију старих и отварање нових дистрибутивних центара како на националном тако и на регионалном нивоу <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> у РС и Црној Гори. Током 2009. изграђен је Централни дистрибутивни центар, складиште са 4.000 палетних места и хладним коморама површине 1.500 м<sup>2</sup>, једини такав у Србији. Ова веледрогерија у најбољем периоду свога рада имала је широк спектар производа, значајно учешће у пласману лекова и медицинских средстава, развијен дистрибутивни, транспортни, кадровски и информационо-технолошки потенцијал, као и кориснички сервис. **В.** улаже у здравствени систем, реновирање апотека и сопствену инфраструктуру, промовишући политику друштвене одговорности, запошљавања великог броја дипломираних фармацеута и другог високообразованог кадра. Године 2010. отворен је нов пословно-дистрибутивни центар у Бањалуци. Током 2011. дошло је до радикализовања проблема са ликвидношћу, раста дуговања према повериоцима, као и значајних промена у руководећој структури ове веледрогерије. Од оснивања до 2010. овом веледрогеријом руководио је Драгољуб Вучићевић.

ИЗВОР: Архива компаније.

Милош Николин; Душанка Крајновић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)