ВЕЈВОДА, Иван Иво

ВЕЈВОДА, Иван Иво , дипломата, политичар (Карловац, 13. XI 1911 – Београд, 1. XII 1991). Завршио је Високу техничку школу у Прагу 1930, а члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. Учествовао је у Шпанском грађанском рату од 1937. до 1939, а у II светском рату од 1941. Током II светског рата је обављао дужности политичког комесара Приморско-горанског народноослободилачког партизанског одреда, Групе приморско-горанских народноослободилачких партизанских одреда и 5. оперативне зоне Хрватске, шефа Пропагандног одељења Главног штаба Хрватске и члана Пропагандног одељења ЗАВНОХ. По завршетку рата преведен је у резерву у чину пуковника. После рата је био директор „Танјуга", амбасадор у Бразилу (1952 – 1955), Чехословачкој (1955 – 1956), Великој Британији (1956 – 1960), Италији (1962 – 1967) и Француској (1967 – 1971), помоћник државног секретара за иностране послове и члан Савета федерације. Важио је за једног од најспособнијих и најуспешнијих дипломата социјалистичке Југославије. Одликован је већим бројем југословенских ратних и мирнодопских одликовања, међу којима су Партизанска споменица 1941, Орден братства и јединства и Орден партизанске звезде. 

 ЛИТЕРАТУРА: ВЕ , 10, Бг 1975; Д. Бекић, Југославија у Хладном рату. Односи са великим силама, 1949 – 1955 , Зг 1988; Р. Петковић, Субјективна историја југословенске дипломатије, 1943 – 1991 , Бг 1995; Д. Богетић, Нова стратегија спољне политике Југославије 1956 – 1961 , Бг 2006. 

 Александар Животић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)