ВЕГО, Марко ВЕГО, Марко , археолог, историчар, епиграфичар (Чапљина, 8. I 1907 – Сарајево, 26. II 1985). Завршио је Теолошки факултет у Фрајбургу 1931, а Филозофски факултет на групи за општу и националну историју у Загребу 1938. Од 1938. до 1944. радио је као професор историје у Државној реалној гимназији у Никшићу. У јесен 1944. прикључио се НОБ. По завршетку рата предавао је на учитељским курсевима у Требињу (1945 – 1946) и Сарајеву (1947 – 1949). Био је директор Гимназије у Мостару (1946 – 1947) и Учитељске школе у Сарајеву (1949 – 1950). Од 1950. до пензионисања 1965. радио је у Земаљском музеју у Сарајеву, најпре као директор (1950 – 1957), а потом као шеф Одсека за средњи век и начелник Археолошког одељења (1957 – 1965). Углавном се бавио проучавањем средњовековне прошлости Босне и Херцеговине. Највећи допринос науци дао је у радовима из области помоћних историјских наука – епиграфике, нумизматике, палеографије, историјске топографије. Бавио се и археолошким ископавањима средњовековних некропола и споменика архитектуре. Из теренских истраживања настала су његова најзначајнија дела ( Љубушки , Средњовјековни надгробни споменици Босне и Херцеговине VI , Сар. 1954; Насеља босанске средњевјековне државе , Сар. 1957; Хисторијска карта средњовјековне босанске државе , Сар. 1957; Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине , I – IV, Сар. 1962 – 1970). Писао је и радове из политичке и културне историје средњовековне босанске државе ( Повијест Хумске земље (Херцеговине) , Самобор 1937; Хисторија Броћна од најстаријих времена до турске окупације , Сар. 1961; Из историје средњовјековне Босне и Херцеговине , Сар. 1980; Постанак средњовјековне босанске државе , Сар. 1982). Огледао се и у темама везаним за каснији период ( Дон Иван Мусић и Хрвати у Херцеговачком устанку 1875 – 1878. годин е, Сар. 1953; Хисторија Бротња од најстаријих времена до 1878. године , Читлук 1981). ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија српске историографије , Бг 1997. Срђан Рудић   *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)