# ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ **ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ**, непокретни празник (21. новембар / 4. децембар), из групе 12 великих хришћанских празника. Посвећен је успомени на догађај из свештене историје када је дјева Марија одведена у храм. Догађај није описан у канонским јеванђељима него само у апокрифним и у црквеном предању. Кад је напунила три године, Марију су родитељи Јоаким и Ана одвели из Назарета у Јерусалим да је предају Богу на службу, сходно свом ранијем обећању. На вратима храма дочекао их је првосвештеник Захарија, увео Марију у храм и у Светињу над светињама, најсветији део храма, у који је само првосвештеник улазио. Марија остаде у храму 11 година, проводећи време у молитви, читању побожних књига и ручном раду. Када је напунила 14 година, а родитељи јој беху умрли, морала је да напусти храм јер јеврејски закони и обичаји нису признавали завет на доживотну девственост. Марија је желела да остане девојка због чега су је дали старом рођаку Јосифу, да под видом његове заручнице живи у његовом дому. Светковање **В.** почело је од VIII в., а данашњи облик богослужења формирао се у XI–XII в. На западу је у месецослове ушао тек у XIV в. и то на двору авињонских папа, а у Рим је уведен тек у XVI в. Богословски смисао празника је у промени средишта вере. Вековима се мислило да човек само у храму може да сретне Бога, а Захарија уводи малу Марију у Светињу над светињама. Од тог тренутка човек постаје храм, а његова душа Светиња над светињама. Средиште вере није више изван човека него у човеку, сам човек постао је храм. Психолошки смисао празника је у савету мајкама да своју децу васпитавају уз Бога и уз Цркву његову, уз храм и богослужење. Празник је у иконографији приказан реално: Захарија дочекује малу Марију, иза које је хор девојака, њених пратиља, са упаљеним свећама у рукама, следи поворка рођака и на крају родитељи Јоаким и Ана. Позадину сцене представља градска архитектура. Сцена **В.** сликана је у живопису свих храмова. Радомир Милошевић ![001_Orfelin_Vadedenje-presvete-Bogorodice.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/scaled-1680-/001-orfelin-vadedenje-presvete-bogorodice.jpg) Овај празник се у народу, осим Ваведење, назива и Св. Пречиста. Жене су постиле на води да би се на дан празника причестиле. У традиционалној култури Срба нарочито су га празновале младе жене и нероткиње да би добиле потомство. Тога дана нису се обављали тзв. женски послови, посебно с текстилом. У Лесковачкој Морави помињу се ритуали провлачења нероткиња испод корена букве код манастира Св. Богородице у селу Црковници, како би добиле пород. **В.** празнују и сточари у источној Србији и у Војводини, како би им Пресвета Богородица заштитила стоку од вукова. Избегавали су се сви послови повезани с маказама, да би се спречило отварање чељусти различитим зверима које су представљале опасност по стоку. У Хомољу су **В.** поштовали сељаци који су имали много стоке па нису „узимали у руке српове, косе, ножеве и маказе". **В.** се сматрало и усечним даном када се нису предузимали нити започињали важнији послови. У Бољевцу је народ веровао да ако на **В.** пада киша, година ће бити родна, а уколико би тога дана били магла и ветар, наредна година ће бити сушна. У многим крајевима Србије на **В.** одржавали су се сабори код сакралних здања, манастира и манастиришта. У неким насељима Србије **В.** је заветни дан. Неке српске породице **В.** славе као своју крсну славу. Весна Марјановић ЛИТЕРАТУРА: Л. Мирковић, *Хеортологија или историјски развитак и богослужење* *празника Православне источне цркве*, Бг 1961; Ј. Сп. Поповић, *Житија светих за месец новембар*, Бг 1977; М. Недељковић, *Годишњи обичаји у Срба*, Бг 1990; М. Босић, *Годишњи обичаји Срба у Војводини*, Н. Сад 1996; М. Недељковић, *Српски обичајни календар за просту 2010. годину*, Бг 2009. \*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)