ВАТИНСКА КУЛТУРА

ВАТИНСКА КУЛТУРА (Ватинска група), названа по локалитету Ватин код Вршца, карактеристична по богато украшеним пехарима са две дршке. Као једна од сложених појава у бронзаном добу Србије, била је распрострањена у Банату (налазишта Ватин, Вршац, Жидовар, Омољица), јужној Бачкој (Попов салаш, Феудвар), Срему (Гомолава) и већем делу Србије (Љуљаци, Винча, Добрача, Мојсиње). Недостатак стратиграфски јасних података са ископавања унео је извесне недоумице у досадашњем проучавању в. к. , пре свега у погледу њене релативне и апсолутне хронологије. Први је в. к. одредио Миодраг Грбић, са две фазе, ватинском и вршачком, датујући је у средње бронзано доба, док је нешто касније, на основу нових истраживања, Милутин Гарашанин извршио поделу на три фазе: Ватин 1 или панчевачко-омољичка фаза (крај раног и почетак средњег бронзаног доба), Ватин 2 или ватинско-вршачка фаза (средње бронзано доба) и Ватин 3 или фаза Белегиш – Иланџа (крај средњег и почетак касног бронзаног доба). Никола Тасић је фазе Ватин 1 и Ватин 2 датовао у рано бронзано доба док је одбацио могућност да фаза Белегиш – Иланџа припада в. к. , с обзиром на њену повезаност и истовременост са културом поља с урнама. Постоје и мишљења да је омољичка фаза млађа од вршачке и да представља у суштини само керамичку стилску фазу. С друге стране М. Грбић, а пре свега Миленко Богдановић, утврдили су на основу налаза из Србије постојање једне протоватинске фазе с пехарима са две дршке без украса, чије порекло треба тражити у западној Србији на енеолитским основама при чему су утицаји са југа свакако имали видну улогу. Са сигурношћу се може рећи да постоје јасно изражене три фазе в. к. , једна рана, тзв. протоватинска, која припада раном бронзаном добу, друга класична, коју би требало ставити у крај раног и почетак средњег бронзаног доба, и трећа, касна, која припада развијеном средњем бронзаном добу, где се ватински елементи расплињују и мешају са новим културним појавама, културом гробних хумки, белегишком, дубовачко-жутобрдском и параћинском групом а која је свакако старија од културе поља с урнама. 

 Ватинска насеља су била смештена на обалама река и на брежуљцима. Стамбени објекти су могли бити полуземунице и надземне куће са темељима од камена и горњом дрвеном конструкцијом. О погребном ритуалу има мало података, покојници су највероватније спаљивани са оделом и накитом и њихови остаци су полагани у урну. Главно обележје в. к. је керамика. Основни облик је оштро профилисани пехар са једном или две дршке, које надвисују обод. Дршке су полумесечасто профилисане ( ansa lunata ) или са рожастим украсима на горњем делу ( ansa cornuta ). Јављају се такође трбушасте амфоре са ниским вратом и поклопцима, двојни судови и плитке посуде. Посебну групу чине зооморфне вазе, најчешће у облику свиња и птица. Украшавање посуда, карактеристично за класичну и позну фазу, извођено је канеловањем и урезивањем геометријских мотива (снопови линија, кружићи, волуте, спирале), распоређених у хоризонталне траке. Бројни предмети од кости (дршке алатки, шила, коњска опрема) и различити украсни предмети богато су украшени. Правилност орнаментике и употреба неке врсте шестара у изради кругова и спирала указује на додире с егејским светом. Бронзани, ређе златни, предмети нису бројни и показују повезаност са средњом Европом: пљоснате секире, троугаони бодежи, украсне игле, наруквице, прстење, лунуласти привесци, дугмад, аплике итд. 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Грбић, „Праисториско доба Војводине", у: Војводина , I, Бг 1939; „Постанак ватинске грнчарије", Старинар , 1956 – 1957, 7 – 8; М. Гарашанин, „Ватинска група", у: А. Бенац (ур.), Праисторија југославенских земаља , IV, Бронзано доба , Сар. 1983; Н. Тасић, „Die Vatin Kultur", у: Kulturen der Frühbronzezeit des Karpatenbeckens und Nordbalkans , Бг 1984; М. Богдановић, Љуљаци, насеље протоватинске и ватинске културе , Краг. 1986; B. Hänsel, P. Medović, „Zur Stellung der bronzezeitlichen Pančevo – Omoljica--Stils innerhalb der Keramikentwicklung der Vattina-Kultur", Старинар , 1989 – 1990 (1991), 40 – 41; М. Стојић, „Lieux de trouvaille de la céramique de type Vatin en Serbie au sud de la Sava et du Danube", у: Die Kulturen der Bronzezeit in dem Gebiet des Eisernen Tores , Bukarest 1998. 

 Растко Васић 

   

 *Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)