# ВАСИЛИЈЕВИЧ, Јов
**ВАСИЛИЈЕВИЧ, Јов**, сликар (Кијев, крај XVII в. – ?, после 1754). Сликар украјинског порекла којем се приписује пресудна улога у настанку српског барокног сликарства. Претпоставља се да је сликарство учио у Кијево-печерској лаври 30-их година XVIII в. У Карловачку митрополију стигао је око 1740, можда залагањем Дионисија Новаковића и на позив бачког епископа Висариона Павловића. Један од првих познатих података о **В.** везује се за Духовно училиште у Петроварадинском шанцу чији је префект био Дионисије Новаковић. Реч је о уговору школске конгрегације, који је склопљен са сликаром 2. XII 1742. о сликању једне несачуване двостране иконе. Изгледа да је **В.** рано дошао у додир са патријархом Арсенијем IV, за којег је 30. V 1742. насликао икону *Вазнесења Христовог*. О томе говори и патријархов циркулар од 5. VII 1743. којим су позвани сви који имају дара за сликање да дођу на обуку „искусном иконописцу Јову и да се код њега науче најбољем сликарству". Патријархов позив је прихватило више српских ранобарокних сликара, међу којима је био и Василије Остојић. Арсеније IV у циркуларном писму такође наводи да је **В.** у то време био у Карловцима и сликао портрете у Патријаршијском двору. Патријарх га је заиста запослио да сликама опреми дворску салу у којој је у пролеће 1744. одржан црквено-народни сабор. Једна од њих био је портрет Арсенија III Чарнојевића на којем се **В.** потписао, док је друга била алегоријска представа цара Душана на коњу. Осим портрета, сликао је иконе и зидне слике. У манастиру Бођани 1742. насликао је иконе Исуса Христа (на архијерејском трону) и Богородице са Христом (на Богородичином трону), а 1745–1746. и престоне иконе (Ваведење, Богородица са Христом, Исус Христос, Јован Претеча) на иконостасу. У Крушедолу је 1745. престоне иконе (Благовести са светим Симеоном, Савом и Максимом, Богородица са Христом, Исус Христос, Јован Претеча) сликао по поруџбини Хаџи Исаије Грабовчанина, а 1750. и 1752. је са сарадницима живописао црквену припрату и олтарски простор чији су ктитори били новосадски житељ Рацко Јовановић и темишварски епископ Георгије Поповић. За Алмашку цркву у Новом Саду око 1750. насликао икону Богородице с Христом и арханђелима (данас у ГМС).
ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, „Сликари иконостаса манастира Бођана и Крушедола", *Старинар* н. с, 1961, 12; М. Јовановић, „Руско-српске уметничке везе у XVIII веку", *ЗФФ*, 1963, 7, 1; Д. Медаковић, *Српска уметност у XVIII веку*, Бг 1980; О. Микић, Л. Шелмић, *Мајстори прелазног периода српског сликарства XVIII века*, Н. Сад 1981; М. Тимотијевић, *Српско барокно сликарство*, Н. Сад 1996; М. Лесек, *Барокно сликарство у Срему*, Н. Сад 2001; Б. Тодић, „Јов Василијевић у Карловцима 1743–1744", *ЗНМ*, 2007, 18, 2.
Бранислав Тодић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)