# ВАРТАБЕДИЈАН, Миодраг
**ВАРТАБЕДИЈАН, Миодраг**, сликар, графичар, професор (Младеновац, 23. V 1933 – Београд, 8. IX 2009). Дипломирао 1958. на Академији примењених уметности у Београду, на Одсеку графике. Постдипломске студије завршио 1961, а од 1959. радио као технички и уметнички уредник у бројним новинама, листовима и издавачким кућама. Од 1992. уметнички је директор графичко-издавачког предузећа „Интерпринт" и редовни професор Више политехничке школе у Београду. Његова првенствена интересовања су графички дизајн и дизајн књиге, илустрација и графика. Илустровао је књиге за децу и одрасле, дизајнирао плакате, бавио се знаковима и логотипима. Графички је обликовао преко 300 фотомонографија земаља, градова као и књига из области уметности и културне баштине. Самостално је излагао више од 40 пута у земљи и у иностранству и учествовао на преко 250 групних изложби. Стваралаштво **В.** прожето је његовим јерменским пореклом, духом краја где се родио и одрастао. Његово сликарство заснива се на археолошком доживљају различитих култура. Користи елементе преузете из древне јерменске уметности, пре свега архитектуре и рељефних преплета, као и српског наслеђа, стећака и крајпуташа. Визуелне утиске митских токова историје претвара у симболе уграђујући их у лирско-мисаону ликовну представу. При опреми књига **В.** сопствено знање и прецизан израз графичара усаглашава са композицијом, бојом и сликом. Резултат су књиге чији савремени геометријски дизајн почива на особитој хармонији постигнутој усклађеношћу слике и текста као резултату познавања и истраживања вековног искуства древних илуминатора. Добитник је 85 награда и признања за графички дизајн и ликовне уметности, међу којима су награда „Златно перо" (1976), откупна награда Октобарског салона (1980) и Награда за животно дело (2000).
ЛИТЕРАТУРА: Д. Медаковић, *Миодраг Вартабедијан Варта: изложба Вартографије*, Париз 1992; Н. Кусовац, „Српско–јерменски духовни мостови (О породици Вартабедијан)", у: *Миодраг Вартабедијан Варта и његова сликарска породица*, Бг 2006.
Дијана Милашиновић Марић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)