# ВАРАГИЋ, Владислав

**![Vladislav-Varagic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/scaled-1680-/vladislav-varagic.jpg)ВАРАГИЋ, Владислав**, лекар, фармаколог, универзитетски професор (Трнава код Крагујевца, 23. XI 1921 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Београд, 27. VI 2012). Медицински факултет у Београду завршио је 1950. Цео радни век провео је као наставник Мед. ф. у Београду на предмету Фармакологија са токсикологијом. За асистента је изабран 1950, потом биран у сва звања, а за редовног професора 1974. Био је управник Института за фармакологију и шеф Катедре за последипломску наставу. Последипломске студије завршио је на Фармаколошком институту Универзитета у Оксфорду у Енглеској, под руководством Ј. Х. Бурна. Поред извођења наставе на свом матичном факултету, учествовао је у оснивању фармаколошких института и извођењу наставе у Скопљу и Нишу. Више година предавао је предмет Фармакологија на Молекуларном одсеку Природно-математичког факултета у Београду. Активно је учествовао у извођењу последипломске наставе из фармакологије, кардиологије и пулмологије на Мед. ф. у Београду, као и из фармакологије на Мед. ф. у Новом Саду. Своју стручну и научноистраживачку активност је највећим делом остварио на Мед. ф. у Београду, а делимично и у Ваздухопловном институту у Земуну, Институту за нуклеарне науке у Винчи, као и на ПМФ у Београду. Као универзитетски наставник, превасходно се бавио експерименталном фармакологијом, а истовремено је био један од иницијатора развоја клиничке фармакологије у Србији. На стручним и научним састанцима лекара клиничара одржао је већи број предавања у којима се увек залагао за рационалну, тј. на науци засновану фармакотерапију. Био је плодан научник, а његови радови су у периоду 1950<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1991. цитирани преко 1.400 пута. Наставио је истраживачки рад и после 1987. када је пензионисан. Написао је уџбеник *Фармакологија за студенте медицине* (и М. Милошевић, Бг 1982) који је 2011. доживео 24. издањe. У сарадњи са колегама из клиничких дисциплина започео је серију књига под општим насловом *Фармакотерапија у медицини*. Из ове серије су до сада публиковане четири књиге: *Фармакотерапија у гастроентерологији* (и О. Поповић, М. Андрејевић (ур.), Бг 1994), *Фармакотерапија у офталмологији* (и др. (ур.), Бг 1996), *Фармакотерапија у дечјој пулмологији* (и др. (ур.), Бг 2000) и *Фармакотерапија у пулмологији* (Бг 2003). Више од 25 година био је главни уредник часописа *Iugoslavica Physiologica et Pharmacologica Acta*. Његовим изванредним залагањем овај часопис је био уврштен у едицију *Current Contents* и у *Science Citation Index*. Значајно међународно признање је његов избор за дописног уредника у два велика светска часописа, *British Journal of Pharmacology* (Лондон) и *Journal of Pharmacology* (Париз). Почасни је члан Британског фармаколошког друштва, Немачког фармаколошког друштва и Српског фармаколошког друштва. Редовни је члан Медицинске академије СЛД и био је председник Комисије за интерну медицину. Био је први председник Савеза фармаколошких друштава Југославије. Основао је Фармакотерапијску секцију СЛД и њоме руководио у два изборна периода. Његов научноистраживачки рад је усмерен на функције неуротрансмитера и неуромодулатора. Први у свету је показао да се активацијом централних холинергичких механизама може проузроковати активација адренергичког система на периферији, што се <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> поред осталог <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> манифестује и повишењем артеријског крвног притиска. Испитивао је и метаболизам катехоламина у физиолошким и патолошко-физиолошким условима и у условима разних типова стреса (летење надзвучним авионом, јонизујуће зрачење, имобилизација). Испитивао је функционисање система цикличних нуклеотида и аденозина у скелетном, срчаном и глатком мишићу и резултате објавио у монографијама и часописима. Један из серије ових радова награђен је Октобарском наградом града Београда 1976.

ДЕЛА: „The action of eserine on the blood pressure of the rat", *British Јournal of Pharmacology*, 1955, 10, 3; и D. B. Beleslin, „Comparison of adrenergic activation by anticholinesterases and by hypoxia", *Circulation Research*, 1962, 11; и М. Krstić, „Adrenergic activation by anticholinesterases", *Pharmacological Reviews*, 1966, 18, 1; и T. Kazić, „The acute effect of 6-hydroxy-dopamine on the blood pressure responses to eserine and tyramine in the rat", *Neuropharmacology*, 1970, 9, 2; E. Usdi (ур.), *Catecholamines-Basic and Clinical Frontires*, I, Elmsford 1979; E. S. Vizi (ур.), *Modulation of Neurochemical Transmission*, Budapest 1980.

ИЗВОР: Лична архива.

Љиљана Гојковић Букарица

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)