# ВАЉЕВСКО-МИОНИЧКИ БАСЕН **ВАЉЕВСКО-МИОНИЧКИ БАСЕН**, обухвата простор од око 350 км2 и налази се између Ваљевске Каменице и горњег тока Колубаре на западу и реке Љиг на истоку. Дебљина стенских наслага износи преко 1.000 м. Стенске наслаге подељене су на старији, слатководни ниво (тзв. пиробитуминозна формација) и млађи, морско-бракични ниво. **В.-м. б.** је првенствено истраживан због битуминозних глинаца (шкриљаца). Поред глинаца, у састав стена улазе: фино услојени, ламинирани лапорци, алеврити, туфити, финозрни беличасти туфови и танки прослојци магнезита. Пакет битуминозних глинаца, чија дебљина варира од 15 до 30 м, налази се у средњем делу серије. Најбоље откривени, инструктивни профили виде се на северној страни брда Бела стена (десна обала Колубаре) код села Шушеока и на брду Радобичка страна (десна обала Рибнице), као и на путу који води уз Радобичку страну ка селу Топлица. На Белој стени дебљина глинаца је око 20 м, с тим да они нису потпуно хомогени. У њиховој повлати се налазе сивобели, фино услојени и банковити лапорци дебљине око 20 м. Мало даље, између села Мрчић и Класнић, налазе се слични, мањи профили глинаца који падају под углом од 5° до 10° ка североистоку. Профил на Радобичкој страни је лоциран дуж стрмог одсека, дебљине је око 80 м и то је најбољи профил неогене лапоровите серије. Серија је представљена у целости са битуминозним глинцима у средини профила, дебљине око 15 м. У њиховој подини налазе се сиви, песковити лапорци видљиве дебљине око 10 м. Повлатна серија од лапораца, песковитих глина и пешчара укупне је дебљине преко 40 м. Глинци су тамно-мрке боје, листасти и финоуслојени, с интеркалацијама белих лапораца у којима је нађена богата асоцијација фосилне флоре и риба. Према ранијим подацима са ових локалитета, глинци дају неједнак садржај уља, највише око 18%, а просечно око 10%. Старост ових наслага још увек није поуздано утврђена, али се сматра да је **В.-м. б.** настао крајем олигоцена, а запуњаван великим делом у старијем и делом у средњем миоцену. ![Valjevsko-mionicki-basen-crtez.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/scaled-1680-/valjevsko-mionicki-basen-crtez.jpg) ЛИТЕРАТУРА: П. Стевановић, „Поцерина, Посаво-Тамнава, Колубарски басен", у: *Геологија Србије*, II, 3, Бг 1977; О. Јовановић, Д. Гргуровић, Н. Зупанчич, „Неогени седименти у Ваљевско-мионичком басену", *ВГз*, А, Б, 1994, 46. Љупко Рундић \*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)