# ВАЉАВИЦА

**![VALJAVICA.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-06/scaled-1680-/valjavica.jpg)ВАЉАВИЦА** (ваљалица, ваљарица), нарочит механизам за ваљање сукна (тканине), као и сам објекат у којем је механизам смештен. За покретање механизма **в.** коришћена је снага воде и због тога су **в.** грађене на сличним местима као и воденице, понекад заједно једна уз другу или чак у истом објекту. **В.** су углавном биле власничке или ортачке и имале су по једно или по два витла. Вода је до **в.** довођена јазом, каналом или жљебовима начињеним од дрвета. Канал или жљеб су прављени тако да води дају убрзање пред колом **в**. Коло **в.** чинила су пераја постављена на једну страну ваоне <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> дрвене осовине која је веома масивна и служи као замајац. На другој страни ваоне су паоци који системом полуга покрећу маљеве у ступи. Маљеви и ступа су прављени од тврдог дрвета, најчешће од храстовине. Ступа је обично била положена, нагнута на једну страну, издубљена тако да маљеви уједно окрећу сукно док га ударају. У **в.** је увек постојао котао над огњиштем у којем је грејана вода јер је сукно било боље ваљати у топлој води. Ваљање доброг сукна трајало је око 24 часа, а лоше сукно је морало да се ваља и до три дана. Сукно за ваљање скупљали су и у **в.** носили углавном ваљари. Сукно је обележавано рабошима да би се знало чије је и колико га је донето. Ваљање је наплаћивано по аршину, касније по метру. У традиционалној култури су постојали и једноставнији начини ваљања тканине. Обично су то била дубока корита или бачве до којих је довођена вода под падом. Снага и брзина воде су ударале и окретале тканину и тако је она ваљана. Такве једноставне конструкције су такође називане **в**.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милошевић, „О ваљалицама на реци Јошаници", *ГЕМ*, Бг, 1937, 12; „О ваљалицама на Злотској реци", *ГЕМ*, Бг, 1940, 15; „Ваљалица на врелима у Малом Извору", *ГЕМ*, Бг, 1940, 15; М. Барјактаровић, „Тупавице (ваљавице) села Доње Студене", *ЗФФБ*, 1964, 8, 2; Б. Владић Крстић, „Текстилна радиност Срба у XIX и XX веку", *Народна култура Срба у XIX и ХХ веку*, Бг 2004.

Милош Матић

\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)