# ВАЈАТ
**ВАЈАТ**, у традиционалној народној архитектури стамбена зграда карактеристична за област динарске брвнаре (читава западна Србија), али се може наћи на Косову и Метохији, источно од Велике Мораве и северно од Саве. Назив у народном говору изведен је од арапске речи *хајат*, којом се још означавају трем или ходник. Реч **в.** се највише користи у средњој и северозападној Србији (Шумадија, Подриње, Јадар, Поцерина, Рађевина, Мачва, Гружа, Качер, околина Чачка и др.), док се у другим крајевима чешће користе називи – зграда и клет (клијет). **В.** су најчешће називане мале гостинске зграде, али није било необично да се тако назива и каква друга економска зграда која превасходно има улогу оставе. У традиционалној организацији становања **в.** су мале стамбене зграде у оквиру домаћинства. Карактеристични су превенствено за задружну организацију породице, а у њима станују појединачне породице одраслих и ожењених чланова породичне задруге. У једном домаћинству је због тога било онолико **в.** колико и нуклеарних породица, док су најстарији чланови спавали у самој кући. **В.** нису имали огњиште и коришћени су да се у њима преспава. У њима је чувана *особина* (лична имовина) чланова породице који у њему станују, а понекад су у **в.** жене обављале послове везане за обраду текстила (предење, ткање...). Када дође до деобе задруге, одељени задругар се најпре настани у свом **в.**, а потом гради кућу. У архитектонском смислу **в.** су грађени истом технологијом и од истих материјала као и зграде типа динарске брвнаре или пак у бондручном систему градње. **В.** су ниске једнопросторне зграде без таванице, постављени тек незнатно издигнути на четири камена или ниске сохе, а понекад су директно на тлу. У њима није било много покућства – лежај, ковчези с одећом и другом личном имовином, понека полица или кука. Обично се нису закључавали. Тек од средине XIX столећа понегде се граде већи **в.** у које је уношена ниска софра, те се у њима и обедовало, а граде се и додатни простори који су коришћени као оставе. У савременој култури преостали **в.** се најчешће користе као зграде за оставу.
ЛИТЕРАТУРА: С. Вукосављевић, *Историја сељачког друштва*, II, *Социологија становања*, Бг 1965; А. Дероко, *Народно неимарство*, I, *Село*, Бг 1968; А. Шкаљић, *Турцизми у српскохрватском језику*, Сар. 1989; Р. Финдрик, *Народно неимарство*, Сирогојно 1994; *Вајати, знамење младости*, Сирогојно 1999.
Милош Матић
\*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)