# ГУНДЕЉИ

**![SE_IV_Gundelji.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-gundelji.jpg)ГУНДЕЉИ**, врста инсеката из реда тврдокрилаца (Coleoptera), из породице Melolonthidae. То су инсекти средње до крупне величине, цилиндричног тела са преломљено-лепезастим пипцима, који су код мужјака развијенији. Ноге су подешене за ходање, а код женки предње ноге су и за копање. Предња крила не покривају цео трбух, а помоћу задњих крила добро лете. Женке полажу јаја у земљу. Ларве „грчице" су повијене (отуда народно име) тако да усним отвором могу да дохвате анални. Живе у земљи и хране се корењем разних дрвенастих и зељастих биљака у којима доминира целулоза. Међутим, ларве немају фермент за њено разлагање, него то раде у задњем цреву симбионти, који варе целулозу и умножавају се, а грчица узима кашасту масу из аналног отвора и практично уноси симбионте у желудац. Животни циклус **г.** је различит. Мање врсте (1,5<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2 цм) имају једногодишњу или чешће двогодишњу, док крупније (2,5<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>4 цм) трогодишњу или четворогодишњу генерацију. Већина врста наших **г.** се роји у трајању 2<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>4 недеље током пролећних и летњих месеци. Имага неких врста се допунски хране лишћем разних дрвенастих биљака или воћака. После тога полно сазревају, паре се и у земљу полажу јаја. Ларве се хране корењем разних биљака и у јесен друге, треће или четврте године од полагања јаја прелазе у стадијум лутке, затим у имага, која излазе из земље наредног пролећа или лета. У Србији живи више врста **г.** од којих су неке прворазредне штеточине у пољопривреди и шумарству. Најпознатије врсте су: мајски **г.** (*Melolontha melolontha*), мраморасти **г.** (*Polyphylla fullo*), пролећна кокица (*Miltotrogus aequinoctialis*) и јунска кокица (*Amphimallon solstitiale*). Највеће штете у шумама и воћњацима причињава мајски **г**. У тзв. „гундељевим годинама", када се ова врста масовно јавља, долази до великих штета. Мајски **г.** се у Србији масовно јављају у мају сваке четврте године. Тада долази до голобрста лишћарских шума и воћњака, а оплођене женке полажу велике количине јаја у земљиште које није под склопом дрвећа (расадници, воћњаци, девастиране шуме и сл.). Многобројне грчице наредних година униште све биљке на тим теренима, а посебно велике штете настају у расадницима. Када дође до масовне појаве мајског **г.**, морају се користити инсектициди за уништавање имага, али и ларви (грчица у земљишту). Мраморасти **г.** представља опасну штеточину на песковитим теренима, посебно на нашим пешчарама.

ЛИТЕРАТУРА: G. Nonveiller, „Осврт на проблеме гундеља код нас", Ј. Станчић, „Најчешће и најважније грчице код нас и њихово сузбијање", *Заштита биља*, 1955, 29; С. Живојиновић, Д. Томић, „Таблице за детерминацију ларава гундеља за врсте које живе на Делиблатском песку", *Делиблатски песак*, 1975, 3; Љ. Михајловић, *Шумарска ентомологија*, Бг 2015.

Љубодраг Михајловић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)