# ГРУБИЋ, Александар
**ГРУБИЋ, Александар**, геолог, универзитетски професор (Чалма код Срeмске Митровице, 19. XI 1929). Дипломирао на Геолошко-палеонтолошкој групи Природно-математичког факултета у Београду (1952). Докторирао на Наравословном факултету у Љубљани са темом „Резултати палеонтолошких и биостратиграфских испитивања сферактинида из Србије и Црне Горе" (1958). Запослио се 1953. у Заводу за геолошка и геофизичка истраживања НРС у Београду у којем је радио до 1958. као регионални геолог. Од 1958. до одласка у пензију (1995) радио на Рударско-геолошком факултету у Београду прошавши сва звања, од асистента до редовног професора 1973. Током каријере предавао је Историјску геологију, Седиментологију, Палеогеографију, Геологију Југославије, Геологију Африке, Блиског и Средњег Истока и Металогенију. Био је управник Завода за геологију и палеонтологију на РГФ (1974–1976) и шеф Катедре за Историјску геологију (1992–1995). Усавршавао се у Паризу на Сорбони и Високој националној рударској школи (1958), те у Бечу на Палеонтолошком институту Универзитета (1959). Изван факултета био је спољњи сарадник и научни саветник у Геозаводу (1958–1961), Геоинституту (1981–1995. и 2005–2011) и Рударском институту у Приједору (Република Српска, од 1997), те гостујући професор на Рударском факултету у Приједору (1997–2006). Оснивач је и стални предавач Истраживачке станице у Петници. Дописни члан Академије инжењерских наука Србије од 2002, а редовни од 2004. Инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци (од 2004). По истраживачком профилу је регионални геолог па је већи део његовог рада посвећен проучавању геолошке грађе и историје разних терена Србије, Југославије и Сахаре. Третирао је пет група проблема: регионално-геолошке, палеонтолошко-биостратиграфске, бокситашке, историјске и теоријске. У првој групи радова обрађивао је терене источне Србије, Моравикума, Вардарске зоне и целих Динарида. Ту спадају и три синтезе: о модерној интерпретацији геолошког развоја источне Србије, затим о територији бивше Југославије и о корелацији јединица целог лука Карпато-Балканида (*Eastern Serbia in the light of the new global tectonics*, Bg 1974; *An outline of Geology of Yugoslavia*, Paris 1980; *Geological features of Carpatho-Balkanide mountain system*, Bg 1994). Из друге групе радова важнији су о сферактинидима, рудистима и литиотидима. Југословенске боксите обрађивао је у више радова у појединостима и у једној обимној монографској синтези (*Геологија југословенских боксита*, Бг 1975). У историјским радовима приказивао је важније моменте из развоја српске геологије и објавио више биографија истакнутих српских геолога („Јован Жујовић (1856–1936)", у: *Живот и дело српских нучника*, Бг 1996). Теоријске радове посветио је проблемима геолошких формација. На дужим студијским боравцима био у Италији, Француској, Енглеској, Холандији, Румунији, Словачкој и на Кипру. Експертизе и обимне теренске геолошке радове изводио у Тунису (1965, 1970), Турској (1973) и Либији (1981–1983. и 2005). Члан више домаћих, страних и међународних научних друштава, а у Српском геолошком друштву, бившем Савезу геолошких друштава Југославије и Карпатско-балканској геолошкој асоцијацији био председник. Организовао и председавао Симпозијумом о геологији Ђердапа и XVIII Конгресом Карпатско-балканске геолошке асоцијације у Београду. Добио више плакета, медаља, захвалница, повеља и награда, међу којима: Октобарску награду Града Београда за 1976, Повељу „Бранислав Миловановић", Повељу за животно дело Академије инжењерских наука Србије (2015) и др.
ДЕЛА: *Stratigraphy of western Fazzan (SW Libya)*, Tripoli 1991; „Геолошке формације и формациона анализа", *Радови Геоинститута*, 1994, 30.
ЛИТЕРАТУРА: М. Ерцеговац, С. Вујић, *Александар Грубић, живот и дело*, Бг 2011.
Илија Ђоковић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)