ГРУБАЧИЋ, Коста

ГРУБАЧИЋ, Коста , педагог, политички радник, публициста (Баљци, Херцеговина, 4. XI 1909 – Сарајево, 11. VIII 1968). Учитељску школу учио у Мостару и на Цетињу, а дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1937. Студије потом наставио у Јени и Прагу, где је 1938. докторирао ( Veřejné mínění jako výchovný problém , Prag 1938). По повратку у Југославију, због својих комунистичких опредељења није могао да добије запослење, те је службовао као наставник у Бачкој Тополи, Вршцу и Белој Цркви. Након отпуштања и с тих послова 1940, прешао је у илегалност. После војног слома југословенске државе у Априлском рату 1941, учествовао у организовању устанка у завичају, а потом и на извршавању културно-просветних задатака револуционарних власти. Био је први ректор Народног универзитета и члан ЗАВНОБИХ-а. После ослобођења земље био је помоћник министра просвете, члан школске комисије при ЦК КПЈ, члан Комитета за школе и науку ФНРЈ (1945). Истовремено, бавио се публицистичким радом: био је члан редакције Савремене школе (1945−1949), главни уредник часописа Просветни преглед , едиције „Педагошка библиотека" (1945−1949) и Библиотекарства (од 1959). У сарајевској Народној библиотеци био је научни саветник (1957−1965). Пишући о педагошким проблемима ( Јединствени школски систем, суштина демократизације школе , Бг 1945; Друштвеноваспитна улога дневне штампе , Бг 1947), библиотекарству ( Класификација наука и класификација књига , Сар. 1963; Енциклопедијски лексикон библиотекарства , Сар. 1964), Доситеју, Канту и другим питањима, сарађивао је у многобројним југословенским и чешким часописима, пре и после II светског рата. Носилац је Споменице 1941. и других високих одликовања. 

 ДЕЛА: Велики руски педагог Ушински , Бг 1945; Основи психологије , Бг 1945; Систем образовања у Совјетском Савезу , Бг 1946; Васпитни значај Народноослободилачке борбе , Бг 1947. 

 ИЗВОР: Каталог књига на језицима југословенских народа 1868−1972 , III, Бг 1977. 

 ЛИТЕРАТУРА: А., „Енциклопедијски лексикон библиотекарства", Политика , 21. II 1965. 

 Татјана Пивнички Дринић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)