ГРОБАРОВ, Јаков

ГРОБАРОВ, Јаков (Миладин Ковачевић), књижевник (Мостар 1. IV 1938 -- Београд 24. VII 2013). Стварао је мимо преовлађујућих поетика и стилова, упамћен као последњи аутентични представник београдске боемије и централни лик многих апокрифних и стварних анегдота. Његово релативно обимно дело, с једне стране настало у духу неонатурализма и кошмарне фантастике, а с друге као нарочита хроника догодовштина велеградских маргиналаца и сценографија свратишта у којима су се окупљали, осим у збиркама и књигама остало je разасуто по нискотиражним књижевним публикацијама, али и најпрестижнијим периодицима ( Књижевне новине ) и дневним листовима ( Политика ). Мада је давао предност неконвенционалном, неспутаном животу, ослобођеном свих институционалних обзира и оквира, Г. је у књижевности био стилски профилисан, препознатљив писац, чија остварења не треба сводити на боемски миље нити на њему припадајуће изражајне и тематске стереотипе. Његове приче и песме ( Ходочасник , Бг 1968; У свлачионици итд... , Бг 1976; Враћам се одмах , Бг 1987; Од Бога или ђавола , Бг 1989; Живећу испочетка , Бг 1991; Ожиљци за сва времена , Бг 2006) одликују језичка сведеност, епифанична реченица или стих, својеврсни минимализам и, не ретко, парадоксални, у исти мах црни и озарујући хумор којим се преноси, на тренутке карневалско а на тренутке апокалиптично осећање света и времена, схваћеног и у конкретном, историјском, и у надтемпоралном виду. Oпус му је заправо хаотични каталог заумних путовања језиком, сведочење о градским тумарањима и самовањима у пустим собама, као и албум зачудних слика из живота погубљених људи. 

 ДЕЛА: песме: Одгонетка сна , Бг 1961; Ближи се двехиљадита , Мостар 1989; Бг 1968; роман: Фијока без броја , Бг 1973; Моје најбоље приче , Бг 1991; Власник туђег разума , Бг 2001; Коњ без јахача , Бг 2006; Кафански бисери , Бг 2010; Ко је рекао: – Живели? , Бг 2011; Прошлост је прошла (аутобоемографија), Бг 2008; драма: Игра десног бека , Бг 2004. 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, Шта читам и шта ми се догађа , Вш 1998. 

 Михајло Пантић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)