# ГРМУША
**ГРМУША**, свака птица рода *Sylvia*, породице Sylviidae, из реда певачица (Passeriformes). **Г.** су ситне птице дужине 12–17 цм и распона крила 19–24 цм, чврсте грађе и нешто снажнијег кљуна и ногу од већине других родова исте породице. Перје им је различитих нијанси сивих и смеђих боја, с тим што су код већине врста мужјаци интензивнијих или друкчијих боја перја од женки, укључујући понекад и јарке тонове. Песма им је цвркутава и мелодична. Гнездо вешто свијају од финог материјала у густом грмљу (отуда име) или ниско при земљи, у које снесу 3–6 беличастих до смеђих или зеленкастих пегавих јаја, из којих се кроз нешто више од недељу и по дана излегу младунци, а после још толико времена полетарци напуштају гнездо. Имају обично два легла годишње. Живе у различитим стаништима, махом уз рубове полуотворених и отворених шума, у шибљацима и осталим пределима ниске дрвенасте вегетације, као и у живицама и врзинама пољопривредом измењених предела, у парковима и другим зеленим површинама насељених места. Хране се инсектима, а у јесен и плодовима, нарочито бобицама грмља. Селице су, али неке врсте понекад зимују у Србији. У Србији живи осам врста. **Црноглава г.** (*Sylvia atricapilla*) једна је од најзаступљенијих гнездарица у Србији са стабилном популацијом од преко 1.500.000 парова скоро равномерно распрострањених од низија до горње шумске границе. Мужјак има црно а женка риђасто теме. Мали број јединки повремено презимљава. **Сива г.** (*Sylvia borin*) малобројна је и неправилно распрострањена, слабо позната гнездарица у Србији. Популација је процењена на испод 300 парова. И мужјак и женка су уједначено сивосмеђи, без изразитих обележја. Живи по мозаичним пределима с грмљем, од низија до планина. На сеоби се јавља у нешто већем броју. **Обична г.** (*Sylvia communis*) смеђериђа је одозго и беличаста одоздо, а мужјак има сиву главу. Гнездарица је целе Србије од низија (живе ограде поред путева) до клековине изнад горње шумске границе. Стабилна популација броји преко 100.000 парова. **Г. чаврљанка** (*Sylvia curruca*) ситнија је и сивкаста **г.** с белом доњом страном и тамносивом горњом половином главе (оба пола су исте боје). Гнездарица је целе Србије, а најчешћа је у пределима пионирске дрвенасте вегетације (на клековинама, плантажама младих четинара на голетима, шумским пожариштима, крчевинама и прогалама и у шибљацима). Избегава пределе под интензивном пољопривредом. Популација стабилна са близу 30.000 парова. **Пиргаста г.** (*Sylvia nisoria*) најкрупнија је у роду, сивкастог перја с попречним трачицама с доње светлије стране (интензивније код мужјака). Гнезди се широм Србије уз растућу популацију процењену на преко 11.000 парова, осим у деловима територије под интензивном пољопривредом. **Смокварица** (*Sylvia hortensis*) такође је крупна **г.**, али средоземног распрострањења. Одозго је сива, а одоздо беличаста. Мужјак има тамносиву горњу половину главе. Донедавно се гнездила само на најјужнијим тачкама Метохије и Јужне Србије, а последњих година се проширила на север. Популација јој је око 100 парова. **Средоземна црноглава г.** (*Sylvia melanocephala*) врло је ретка средоземна врста омањег раста. Мужјак је одозго сив а одоздо беличаст и има црну главу, док је женка сивкастосмеђа. У Србији је нађена само два пута, у југоисточној Србији и у Бачкој. **Г. црвеновољка** (*Sylvia cantillans*) такође је ситна и ретка средоземна врста. Мужјак је одозго сив, а одоздо рђасте боје и има беле траке испод ока. Женка је одозго сивосмеђа, а одоздо беличаста. У Србији је нађена само четири пута, у Западном и Великом Поморављу, у Јужној Метохији, у Београду и на Рујну. Могуће је да се у новије време гнезди у јужним деловима Србије. Све **г.** су у Србији строго заштићене.
ЛИТЕРАТУРА: М. Шћибан и др., *Птице Србије: критички списак врста*, Н. Сад 2015; С. Пузовић и др., *Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008–2013*, Н. Сад 2015.
Воислав Васић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)