# ГРЛИЦА

**![SE_IV_Grlice.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-grlice.jpg)ГРЛИЦА** (*Streptopelia turtur*), птица средње величине у породици и реду голубова (Columbidae, Columbiformes). Дужине је 24<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>29 цм и распона крила 47<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>55 цм. Глас јој је пријатно предење „гр-грр" или „тур-турр", по којем је добила и српски и научни назив. Глава, врат, надрепак и бокови су јој сивоплави, груди ружичасте, а крила црвенкастосмеђа са црним пегама. На бочним странама врата има црно-беле пругице. Реп јој се клинасто завршава, црн је у средини, са белим угловима, што се нарочито види приликом полетања. Кљун је црн, очи црвене, а ноге тамноружичасте. Храни се на тлу, првенствено зрневљем. Гнезди се широм Србије, уз рубове шума у отвореним шумским пределима, по забранима и старим воћњацима у пољопривредним шумским пределима, до висине од око 1.000 м. Будући врло плашљива (ловна дивљач), ретко живи у парковима, чак је нема ни у парк-шумама које редовно посећују људи. Гнездо од немарно сложених гранчица прави у рачви дрвета, ређе грма. Полаже 1<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2 бела јајета на којима лежи две недеље. Младунце у почетку храни секретом вољке, по саставу сличном млеку. Полетарци напуштају гнездо у узрасту од око две недеље. Обично има два легла годишње. Популација **г.** у Србији опада и за 2008<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2013. је процењена на испод 70.000 парова. Поред деградације станишта, сматра се да је лов један од узрока тог пада, па је недавно заштићена трајном забраном лова у Србији. Селица је која зимује у Африци и у априлу и септембру у јатима пролази преко Србије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Шћибан и др., *Птице Србије: критички списак врста*, Н. Сад 2015; С. Пузовић и др., *Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>2013*, Н. Сад 2015.

Воислав Васић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)