# ГРЕЦИЗАМ **ГРЕЦИЗАМ**, грчки утицај, односно његов резултат, у некој сфери цивилизације, културе или уметности. У лингвистици **г.** je одређена језичка одлика (фонетска, морфолошка, лексичка, синтаксичка) настала под утицајем грчког језика. Најчешће се под **г.** подразумевају лексичке позајмљенице – грчке речи или речи ког другог језика које су преко грчког, директно или посредним путем, ушле у неки језик (конкретно српски) и у различитој мери се прилагодиле његовом систему. У односу на друге позајмљенице **г.** су изразито разноврсни по времену и путевима продирања у српски језик, што се идентификује на основу првих писаних потврда или реконструише на основу ареала, фонетике, морфологије и семантике. У српском језику **г.** се могу делити по више основа: тако се разликују књижевни од дијалекатских, савремени од старосрпских, општи од специјализованих, директни од индиректних, примарни од секундарних итд., а могу се груписати и по тематским скупинама. Основна класификација врши се по три критеријума, који се могу истовремено огледати у истој речи. Хронолошки критеријум (А) односи се на (реално посведочено или реконструисано) време продирања грчке речи у српски језик, чиме се разликују четири нивоа старине **г.**: Аа) старовековни (општесловенски и/или прасловенски **г.**) са неколико речи које су се до данас очувале у српском: *колиба*, *кораб(ља)*, *курва*; *даска*, *црква*. Аб) средњовековни (византијски **г.**) – осим старосрпских речи (од којих неке нису преживеле средњи век: *игемон*, *козмик*, *стратилат*, *ћефалија*) ту спада и низ до данас очуваних књижевних и/или дијалекатских речи из домена религије (*анђео*, *анатема*, *ђаво*), цркве (*ђакон*, *патријарх*, *поп*; *литија*, *литургија*, *типик* – укључујући конкретне предмете: *амвон*, *епитрахиљ*, *икона*, *кандило*, *рипида*), државне и административно-правне терминологије (*деспот*, *динар*, *пр(и)ћија*, *синор*; *хрисовуља*), али и из разних области свакодневног живота: *камата*, *комад*, *панађур*, *хиљада*; *ливада*, *(в)ластар*; *галија*, *сидро*; *липсати*, *мирисати*, *пизма*; *кољиво*, *ровит*, *тр(а)пеза*; *педепсати*, *хартија*; *октопод*, *аспида*; *дафина*, *мастиха*, *цвекла*. Ав) нововековни (обично балкански **г.**) – књижевне и/или дијалекатске речи међу којима преовлађује профана лексика из области трговине (*јефтин*, *кантар*, *ћердати*), пољопривреде – нарочито виноградарства (*ђерам*, *парасина*, *паспаљ*; *вунија*, *јагурида*), поморства (*катарка*, *лиман*, *плима*), свакодневног живота (*аратос* / *ратосиљати се*, *заувар*, *мангуп*, *малаксати*), кулинарства (*ђаконија*, *мирођија*, *пита*, *скара*, *тигањ*), школства (*ђак*, *даскал*, *скамија*), затим (морски и копнени) зооними (*јастог*, *кит*; *камила*, *магар*, *парип*), фитоними (*каравиље/каранфил*, *спанаћ*), узвици (*ела*, *море*) итд. Аг) модерни **г.** (учене речи или интернационализми) – општи (*космос*, *логика*, *парадигма*, *парадокс*, *симбол*, *том*, *феномен*), из терминологија појединих наука, природно-математичких (*атом*, *дијализа*, *паралакса*, *полимер*, *тригонометрија*), али и друштвених (*дијалекат*, *дијалектика*, *идиом*, *прозодија*); такође и модерне кованице на бази грчког језика: *аеродром*, *биоскоп*, *телефон*. Географски критеријум (Б) односи се на непосредне изворе, тј. путеве преузимања **г**. На тој основи разликују се (Ба) директни **г.** (преузети непосредно из грчког, било да су примарни или секундарни – каква је већина њих из група Аа, Аб, Ав, као и Ва, Вб) и (Бб) индиректни **г.** (посредовани различитим језицима): (Ббα) турски **г.** – изворно грчке речи непосредно позајмљене из турског (*авлија*, *димије*, *ђубре*, *ефендија*, *калем*, *калуп*, *каранфил*, *кревет*, *леђен*, *менгеле*, *мислођин*, *мушмула*, *сомун*, *сунђер*, *ћуприја*); (Ббβ) романски **г.** – изворно грчке речи посредоване путем неког од наследника латинског језика на Јадрану (у широком распону од вулгарног латинитета преко далматороманског до италијанског и његових дијалеката): *анкора*, *босиљак*; *комостре*, *сидро*; *аниж*, *триља*; (Ббγ) германски **г.** – изворно грчке речи посредоване неким германским (нпр. готским) језиком: *даска*, *црква*; (Ббδ) интернационални **г.** – учене речи и модерне кованице посредоване неким савременим европским језиком (где спадају сви из групе Аг и поједини из Аб). Генетски критеријум (В) омогућује да се разликују (Ва) примарни **г.** (тј. изворно грчке речи, каква је већина оних из Аа, Аб, Ав, Аг и Ба) и (Вб) секундарни **г.** (тј. туђице у самом грчком, пореклом најчешће из хебрејског и латинског, или неког његовог наследника, какве су углавном оне из групе Аб): (Вбα) хебраизми посредовани грчким језиком (библијска имена и појмови): *Голгота*, *Јерихон*, *Јов*; *амин*, *алилуја*; *исоп*, *балсам* и (Вбβ) латинизми посредовани грчким језиком: *аспра*, *вула*, *келија*, *клисура*. Разлике у времену и путевима позајмљивања **г.** условиле су постојање парова речи које се, иако воде порекло од истог грчког предлошка, не подударају – најчешће по облику, нпр. стсрп. диядима и срп. *дијадема* (< лат. *diadema*), оба од грч. diavdhma; стсрп. варьсамо и срп. *балсам* (< лат. *balsamum*), оба од грч. bavlsamon; стсрп. *кипарись* и срп. *че(м)прес* (< ит. *cipresso*), оба од грч. kupavrisso"; стсрп. *адаманьть* и срп. *дијамант* (< (в)лат. *diamante*), оба од грч. ajdavma" итд. – а понекад ни по значењу, нпр. (ст)срп. *хартија* и срп. *карта* (< ит. *carta* < лат. *charta*), оба од грч. cavrth"; *аула* и *авлија* (< тур. *avli*), оба од грч. aujlhv; стсрп. *дискось* и срп. *диск* (< енг. *disc* < лат. *discus*), оба од грч. divsko"; (ст)срп. *нафора* и срп. *анафора*, оба од грч. ajnaforav итд. ЛИТЕРАТУРА: M. Vasmer, *Die griechischen Lehnwörter im Serbo-Kroatischen*, Berlin 1944; П. Скок, *Eтимологијски рјечник хрватскога или српскога језика* I–IV, Зг 1971–1974; Ј. Влајић-Поповић, „Грецизми у српском језику", *ЈФ*, 2009, LXV. Јасна Влајић-Поповић \*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)