ГРЧКА ЗЕМЉА

ГРЧКА ЗЕМЉА , административни део царевине Стефана Душана. Са проглашењем царства и крунисањем (1346) Стефан Душан је изменио и титулу. У српским исправама он је цар Србљем и Грком , а у онима на грчком језику цар Србије и Романије. Србија се ту односи на српске земље, а Романија на г. з . О томе непосредно сведочи Нићифор Григора, а у једној хиландарској повељи из 1348. набрајају се поседи у српској и г. з . Душанова држава је фиктивно подељена на краљевство и царство ( г. з. ). У г. з. убрајало се све што је било јужније од Зете, Пилота, Призренске жупе, Горњег и Доњег Полога, док се за Скопље не може са сигурношћу рећи у шта се убрајало. На истоку од Скопља па према Бугарској сигурно је да се доњи ток Пчиње рачунао у г. з . У Душаново доба стварне границе није било, подела се заснивала на различитим „обичајима", у ствари на различитим друштвеним односима. Главнину зависних људи у српским земљама чине меропси, а у грчким парици. Они имају различита права и обавезе и различит начин опорезивања. У г. з. већинско становништво чине Грци, а за њима Арбанаси и Власи, Срба је јако мало. 

 Проглашење царства пропраћено је додељивањем властели највиших византијских титула. Својим најближим сродницима цар Душан је почео да додељује највише титуле – деспота, севастократора и кесара. Титулу деспота су понели царев полубрат Симеон (Синиша) и царичин брат Јован Асен. Нешто касније деспот је постао и Јован Оливер. Титуле севастократора додељене су Дејану, мужу Душанове сестре Јевдокије, а исту титулу је добио и Бранко Младеновић. Титулу кесара су понели Гргур Голубић, а нешто касније и војвода Прељуб и царев братучед Воихна. Носиоци ових титула били су намесници појединих области искључиво на простору г. з . Намесници у српским земљама су и даље носили титуле које су постојале и пре проглашења царства. 

 ИЗВОРИ: С. Новаковић, Законски споменици , Бг 1912; ВИИНЈ , 6, Бг 1986. 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, Србија у доба Немањића , Бг 1989; „Јединство и подвојеност српских земаља пре битке на Косову", у: Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност , Бг 2004. 

 Синиша Мишић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)