# ГРЧКА ЗЕМЉА **ГРЧКА ЗЕМЉА**, административни део царевине Стефана Душана. Са проглашењем царства и крунисањем (1346) Стефан Душан је изменио и титулу. У српским исправама он је цар *Србљем и Грком*, а у онима на грчком језику цар Србије и Романије. Србија се ту односи на српске земље, а Романија на **г. з**. О томе непосредно сведочи Нићифор Григора, а у једној хиландарској повељи из 1348. набрајају се поседи у српској и **г. з**. Душанова држава је фиктивно подељена на краљевство и царство (**г. з.**). У **г. з.** убрајало се све што је било јужније од Зете, Пилота, Призренске жупе, Горњег и Доњег Полога, док се за Скопље не може са сигурношћу рећи у шта се убрајало. На истоку од Скопља па према Бугарској сигурно је да се доњи ток Пчиње рачунао у **г. з**. У Душаново доба стварне границе није било, подела се заснивала на различитим „обичајима", у ствари на различитим друштвеним односима. Главнину зависних људи у српским земљама чине меропси, а у грчким парици. Они имају различита права и обавезе и различит начин опорезивања. У **г. з.** већинско становништво чине Грци, а за њима Арбанаси и Власи, Срба је јако мало. Проглашење царства пропраћено је додељивањем властели највиших византијских титула. Својим најближим сродницима цар Душан је почео да додељује највише титуле – деспота, севастократора и кесара. Титулу деспота су понели царев полубрат Симеон (Синиша) и царичин брат Јован Асен. Нешто касније деспот је постао и Јован Оливер. Титуле севастократора додељене су Дејану, мужу Душанове сестре Јевдокије, а исту титулу је добио и Бранко Младеновић. Титулу кесара су понели Гргур Голубић, а нешто касније и војвода Прељуб и царев братучед Воихна. Носиоци ових титула били су намесници појединих области искључиво на простору **г. з**. Намесници у српским земљама су и даље носили титуле које су постојале и пре проглашења царства. ИЗВОРИ: С. Новаковић, *Законски споменици*, Бг 1912; *ВИИНЈ*, 6, Бг 1986. ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, *Србија у доба Немањића*, Бг 1989; „Јединство и подвојеност српских земаља пре битке на Косову", у: *Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност*, Бг 2004. Синиша Мишић \*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)