# ГРАДСКА КУЋА У СУБОТИЦИ

**![001_SE_IV_Gradska-kuca-u-Subotici.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/001-se-iv-gradska-kuca-u-subotici.jpg)ГРАДСКА КУЋА** **У СУБОТИЦИ**, монументално здање на главном тргу које доминира централним градским језгром. Грађена је према пројекту будимпештанских архитеката М. Комора и Д. Јакоба (1908<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1912) као административно-трговачки центар, а стилски је конципирана у духу мађарске сецесије. Главну карактеристику и препознатљивост објекта чини синтеза архитектуре и уметничких заната романтичарске националне мађарске орнаментике и савремене моделације. Истовремено, она представља ново схватање архитектонског концепта и тежњу за усклађивањем форме и материјала, што се огледа у решењу основе, функционалном распореду просторија, аутентичним архитектонским и декоративним детаљима (зидне *жолнаи* керамичке облоге, витражи, резбарено ковано гвожђе). Приземље је пројектовано као јавни простор за локале и градску кафану, а спратови за канцеларије градоначелника и великог жупана, већнице и админстративне канцеларије и полицију. Северна страна са аркадама има вестибил у централном делу, с обе стране оивичен мањим просторијама, подножјем два неједнака торња. ![002_SE_IV_Unutrasnjost-Gradske-kuce.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/002-se-iv-unutrasnjost-gradske-kuce.jpg)Карактеристични декоративни мотиви су листови, цветови лала, срца, паунова пера и флоралне траке као део традиционалне мађарске уметности, док посебно место заузимају витражи на прозорима, дела најпознатијих мађарских витражиста Шандора Нађа и Микше Рота, који се убрајају у најдрагоценије примере ликовне уметности с почетка ХХ в. Зграда и данас има административно-трговачку намену у складу с потребама савременог доба. Први је заштићени објекат на територији Војводине од 1967, а од 1991. има статус споменика културе од изузетног значаја за Републику Србију.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Дуранци, *Архитектура сецесије у Војводини*, Суб. 2005; Г. Марковић, С. Пејић (ур.), *Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја*, Бг 2007.

Ивана Весковић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)