ГРАДОЈЕВИЋ, Зоран

ГРАДОЈЕВИЋ, Зоран , биолог, ентомолог, виши научни сарадник (Београд, 28. V 1925 – Београд. 11. XI 2012). После започетих студија на Ликовној академији у Београду, студирао је биологију на Природно-математичком факултету у Београду. Дипломиравши 1951. изабран је за асистента на Одсеку за ентомологију Института за екологију и биогеографију СAНУ, а у исто време је предавао ентомологију на ПМФ у Београду. Као експерт ФАО, током 1955 – 1956. боравио је на Кипру у теренским истраживањима мароканског скакавца. Касније је наставио истраживања биологије скакаваца на „Anti Locust Research Center" у Природњачком музеју у Лондону. Област истраживања Г. је била екологија и популациона динамика економски штетних инсеката, а посебно истраживања мароканских скакаваца у Црној Гори 1956 – 1965, као и разноврсност и сукцесије инсеката у песковитим, степским и шумским екосистемима Србије. Докторску дисертацију о насељу Артопода травних заједница Делиблатске пешчаре одбранио је 1963. на ПМФ у Београду, под менторством проф. Синише Станковића. Публиковао је преко 40 научних радова у националним и међународним часописима и научним скуповима. За време своје кратке универзитетске каријере предавао је студентима курсеве Еколошке сукцесије, Биолошке методе у сузбијању штетних инсеката, Ентомологија и Екологија. Био је запослен на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић" у одељењу за екологију, таксономију и биогеографију животиња, одакле је пензионисан 1989. У Природњачком музеју у Београду је депонована вредна колекција инсеката коју је сакупио током својих истраживања. Награђен је 1995. од стране Биолошког факултета Универзитета у Београду за велик допринос у едукацији студената, а истим поводом је награђен и наредне године од стране Српског еколошког друштва. Награђен је 2008. од стране Ентомолошког друштва Србије за промовисање и допринос развоју ентомологије у Србији. Био је члан Ентомолошког друштва Србије и члан Уређивачког одбора часописа Acta Entomologica Serbica . 

 ДЕЛО: и Н. Танасијевић, Луцеркина буба и луцеркина бубамара , Бг 1953; и Д. Стевановић, „Насеље компактног слоја земљишта у заједници Querceto-carpinetum serbicum (Фрушка гора)", Архив биолошких наука , 1966, 18, 3 – 4; „Генетичка структура насеља инсеката једне голе дуне живог песка на Делиблатској пешчари", Архив биолошких наука , 1981, 33, 1 – 4. 

 ЛИТЕРАТУРА: Ж. Томановић, „In Memoriam", Acta Еntоmologica Serbica , 2012, 17, 1 – 2. 

 Жељко Томановић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)