# ГРАЂЕВИНСКА ГЕОТЕХНИКА
**ГРАЂЕВИНСКА ГЕОТЕХНИКА**, област грађевинског инжењерства која се бави проценом утицаја природног тла на понашање грађевинског објекта, утврђивањем носивости тла испод објекта, одређивањем притиска тла на потпорне конструкције, проценом стабилности природних падина и објеката од тла, анализом клизишта, утицајем кретања воде кроз тло, побољшањем механичких особина тла. У области грађевинске механике Механика тла и Механика стена дају теоријску основу за пројектовање геотехничких конструкција, објеката који се ослањају на тло, служе као потпора тлу или се изводе од тла: темељи плитки (темељне траке испод зидова, појединачни темељи испод стубова, темељне плоче) и дубоки (шипови, дијафрагме, бунари, кесони); потпорне конструкције, потпора тлу под стрмим нагибом или вертикално; земљане конструкције, објекти изведени од тла (насуте бране, насипи за путеве и железничке пруге и друге намене); подземне конструкције (подземни објекти, тунели). Тло је коришћено као материјал за насипе за одбрану од поплава, канале и бране још пре 4.000 година у долинама река Еуфрат и Тигар (Месопотамија), Нил (Египат), Инд (Индија) и Жута река (Кина), а у току династије Чен у Кини (1120–249 п.н.е.) изграђен је велик број насипа за системе за наводњавање. Стари Грци су изводили појединачне темеље за фундирање стубова и тракасте темеље за фундирање зидова. Изградња пет најзначајнијих пирамида у Египту почетком трећег миленијума п.н.е. постављала је градитељима велике изазове у погледу фундирања, стабилности косина и изградње подземних просторија. Оштећења и рушења објеката у прошлости дешавала су се због непознавања механичких особина тла и тек почетком XVIII в. почело је систематично проучавање особина тла када је Шарл Кулом (1736–1806) формулисао једну од фундаменталних теорија о чврстоћи као основу за теорије о носивости темеља и одређивању притиска тла на потпорне зидове. Хенри Дарси (1803–1858) поставио је основе за прорачун кретања воде кроз тло и увео водопропусност тла као његову битну механичку карактеристику, а Карл Терцаги (1883–1963) уводи **г. г.** као нову област грађевинског инжењерства засновану на теоријској механици, експерименталним (лабораторијским и теренским) испитивањима и емпиријским методама.
На Српском лицеју у Београду, основаном 1853, на одељењу Јестествено-техничком, у Србији се први пут предаје Минерологија са Геогнозијом, претеча данашњих дисциплина о изучавању тла у ширем смислу, а на Техничком факултету у оквиру Велике школе 1863. уводи се предмет Наука о грађевини на сувом и на води, где се изучавају Тунели и земљорад. Претварањем Велике школе у Универзитет 1905. Технички факултет добија Одсек за грађевинске инжењере, где се први пут у посебном предмету изучавају Земљани радови и тунели, а после I светског рата Фундирање као посебна дисциплина. Од 1948. уводе се нови геотехнички предмети Механика тла, Земљани радови, Тунели, Механика стена, Инжењерска геологија, а 2005. **Г. г**. У Србији су после II светског рата основана специјализована предузећа која су се бавила геотехничким истраживањима, пројектовањем и извођењем геотехничких објеката у земљи и иностранству: „Иван Милутиновић – ПИМ" из Београда – у Србији (хидросистем Дунав–Тиса–Дунав, Нафтни терминал Панчево), у Либији (лука у Мисурати), у Кувајту (лука, рива, бродоградилиште и др.); „Енергопројект" из Београда – у Београду (подземна гаража „Пионирски парк", пословни центар са гаражом „Вуков споменик", тунел „Врачар", два железничка тунела), у Казахстану (подземне метро станице), у Ираку (насута брана на реци Зааб), у Перуу (хидромелиорациони систем Ћира–Пјура, одбрамбени насип и регулација корита реке Зарумиља и др.); „Мостоградња" из Београда – фундирање великих мостова (друмски преко Дунава код Смедерева и Бешке, железнички преко Саве код Београда, друмски преко Еуфрата код Фалуџе у Ираку); „Геосонда" из Београда – подземна гаража „Пионирски парк" и подземна железничка станица „Вуков споменик" у Београду.
ИЗВОРИ: Документација „Геосондe", „Југофундa", „Косовопројектa", „Енергопројектa", „Мостоградњe", „Иван Милутиновић – ПИМ".
ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), *Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846–1996*, Бг 1996; B. M. Das, *Principles of Geotechnical Engineering*, Andover 2010; М. Максимовић, *Механика тла*, Бг 2014.
Мирјана Вукићевић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)