ГРАДИСЛАВ ВОЈНИЋ

ГРАДИСЛАВ ВОЈНИЋ , тепчија (крај XIII в. – друга половина XIV в.). Налазио се у служби краља Стефана Дечанског. Службу тепчије је вршио после 1326, када је тепчија био Владоје. Помиње се у светоарханђеловској хрисовуљи као неко ко је „утесао" међе земљишту на Трстеној, које су држали ковачи Рудло и Смил истовремено са топионицом гвожђа. Дужност тепчије вршио је и у време краља Душана. Помиње се 1337. у повељи манастиру Трескавцу, када је манастиру приложио селиште Беле Водице. У периоду између 1350. и 1360. извесни тепчија је озидао и осликао параклис уз јужни трем цркве у Трескавцу. На основу повеље из 1337. овај неименовани тепчија се повезује са Г . У повељи кнеза Лазара хиландарској болници из 1380. тепчија Г. прилаже своје село Јелашницу са црквом. На основу само овог податка тешко је одговорити да ли је у питању иста личност. 

 ИЗВОР: С. Новаковић, Законски споменици , Бг 1912. 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама , Бг 1997; С. Мишић, Т. Суботин Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља , Бг 2003. 

 Синиша Мишић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)