# ГРАДИНА

**ГРАДИНА**, доминантан, теже приступачан вис, заравњен на врху са траговима утврђеног насеља или тврђаве. У појединим случајевима то је само топографска ознака за положај који својим обликом подсећа на остатке порушеног утврђења. Топоним је релативно чест у брдско-планинским подручјима централног и западног Балкана, где је до сада евидентирано преко две хиљаде **г**. Најчешће су у питању праисторијски локалитети, а потом налазишта са остацима касноантичких утврда. Под овим називом знатно су ређи средњовековни локалитети, и то углавном они са слабо уочљивим траговима фортификација, који најчешће потичу из раздобља раног средњег века.

У археолошкој науци овим термином означава се одређен тип праисторијских насеобина са траговима земљано-палисадних, односно камених, сухозидних фортификација, или природно заштићених одликама рељефа. Основна им је одлика доминација околином и постојање услова за лако организовање одбране. У хронолошком погледу типичне су за метална доба праисторије. Раст или опадање броја градинских насеља у појединим епохама у корелацији су са временима несигурности или мирним раздобљима. Најчешћи облици су: **г.** на платоу издвојеног брега са земљаним бедемом или сухозидом; **г.** на крају рељефне греде, издвојене бедемом, а у појединим случајевима и ровом; **г.** на заравнима уз руб стрмих стена, брањене са приступачне стране полукружним земљано-палисадним или сухозидним бедемом.

Литература: А. Бенац, „Утврђена праисторијска насеља у западном делу Југославије", *Материјали САДЈ*, 1986, 22; С. Ћирковић, Р. Михаљчић (ур.), *Лексикон српског средњег века*, Бг 1999.

Марко Поповић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)