ГРАЧОВ, Виктор Петрович

ГРАЧОВ, Виктор Петрович (Грачёв, Виктор Петрович), историчар, слависта (Гремјачка, Саратовска област, СССР, 3. I 1926 – Москва, 18. VIII 2010). Завршио је историју на Московском државном универзитету 1956. Био је аспирант на одсеку за нову историју феудализма и капитализма у Институту за славистику Академије наука СССР, где је 1966. одбранио кандидатску дисертацију о административној, жупној управи у Србији од Х до ХIV в. Међу најважнијим радовима су му: „К вопросу о жупах и жупанах", у: Вопросы истории Славян , 2 (Вороњеж 1966); Сербская государственость в X – XIV вв. Критика теории „жупной организации" (Москва 1972). 

 Међу радовима о Првом српском устанку истичу се: „История Первого сербского восстания 1804 – 1813 гг. в собрании В. Богишича", у: Центральная и Юго-Восточная Европа в новое время (Москва 1974); Сербы и Черногорцы в борьбе за национальную независимость и Россия (1805 – 1807 гг.) (Москва 2003), Первое сербское восстание и Россия во время русско-турецкой войны 1806 – 1812 гг. Часть первая (1806 – 1809 гг .), (Москва 2010). Као старији научни сарадник у поменутом институту написао је неколико десетина радова који се односе на средњовековну историју Бугарске. У свом историографском раду изразито се ослањао на архивску грађу, настојећи да буде нека врста летописца устаничке Србије као и да опише утицај дипломатије Русије и других великих држава на те историјске догађаје. 

 ЛИТЕРАТУРА: Историки-слависты СССР. Биобиблиографический словарь-справочник , Москва 1981; Енциклопедија српске историографије , Бг 1997. 

 Михаило Војводић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)