# ГРАЦИЈАН

**![SE_IV_Gracijan-na-zlatnom-novcu.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-gracijan-na-zlatnom-novcu.jpg)ГРАЦИЈАН** (Flavius Gratianus Augustus), римски цар (Сирмијум, 359 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Лион, 383). Његов отац Валентинијан I, који је владао заједно са братом Валенсом, прогласио га је за трећег Августа 367. у Амијену. После Валентинијанове смрти 375, постао је савладар свога стрица Валенса, држећи власт, као и његов отац, у западним провинцијама Царства. Будући да су границе биле угрожене упадима варвара, оба савладара су била ангажована у ратовима са њима. **Г.** се до средине 378. борио на Рајни са Аламанима, а Валенс се у Тракији сукобио са Готима, који су у великом броју упали на територију Царства. До одлучне битке дошло је августа 378. код Хадријанапоља. Помоћ коју је **Г.** обећао свом стрицу није стигла на време и римска војска је претрпела тежак пораз, а у бици је погинуо и сам цар Валенс. После тога Готи су преплавили Балкан, а у њиховом сузбијању истакао се војни заповедник Прве Мезије Теодосије. Пошто је потиснуо варваре преко Дунава, Теодосије је почетком 379. стигао у Сирмијум, где се састао са **Г.**, који га је прогласио за цара и дао му на управу источне провинције. Сукоби са Готима су се и касније наставили, тако да је **Г.** лично дошао у Панонију, склопио мир и начинио уговор (*foedus*), по којем је Готима дозвољено да се настане у деловима Паноније као савезници (федерати) Царства. На састанку у Сирмијуму два цара су донела одлуку да се сличан уговор понуди и Визиготима на Истоку, а да се дијецезе Дакија и Македонија прикључе Западу. Убрзо после овога власт **Г.** је ослабила услед његовог сукоба са сенаторским сталежом, насталог због намета и уредби које је донео против паганских колегија. Убијен је у Лиону 383, током борби против узурпатора Максима, којег су трупе из Бретање прогласиле за цара. **Г.** је био цар под којим је његов родни Сирмијум поново постао место у којем су проглашавани цареви и доношени царски споразуми, али и под којим су по први пут у Панонији легално насељени Готи као федерати Царства.

ИЗВОРИ: F. Pichlmayr (прир.), Sexti Aurellii Victoris *Liber de Caesaribus*, *praecedunt Origo gentis Romanae et Liber de viris illustribus urbis Romae, subsequitur Epitome de Caesaribus*, Lipsiae 1911; J. C. Rolfe, *Ammianus Marcellinus*, I<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>III, London<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>Cambridge 1963<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1964.

ЛИТЕРАТУРА: H. Stein, *Histoire du Bas-Empire*, I, Amsterdam 1968; M. Mirković, „Sirmium <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> its History from the I Century A.D. to 582 A.D.", у: V. Popović (ур.), *Sirmium*, I, Bg 1971.

Ивана Поповић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)