# ГОРИОЧ

**![SE_IV_Gorioc_crkva-sv-Nikole.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-gorioc-crkva-sv-nikole.jpg)ГОРИОЧ**, манастир на Белој стени, код Истока на Косову, са храмом Св. Николе, Мирликијског чудотворца. У средњем веку звао се „Огориоч". Није познат ктитор ни тачно време оснивања, а традиција га приписује краљу Стефану Дечанском у знак захвалности што му је излечио „огореле" очи. Обнављан је више пута у времену ропства XVI<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>XVIII в. јер су га Турци и Арбанаси пљачкали и рушили. У њему је 1763. боравио јеромонах Андоније, „родом Белеграђанин", а 1779. обновио га је Никола Станојевић из Истока. Опљачкали су га 1903, а у обнови је манастирски храм добио једно звоно. У II светском рату манастирски храм Албанци користе као затвор за Србе. Крајем XX в. обновљени су конак, звонара и чесма. У погрому који су 2004. извршили албански терористи манастир је поново страдао. Манастир све време помаже братство Високих Дечана, чији јеромонаси обављају службе. Од доласка КФОР-а око манастирског имања подигнута је висока ограда, урађена лепа улазна капија и обезбеђен видео надзор. По одласку шпанских јединица Кфора, манастир чува Косовска полиција. Једнобродни храм скромних димензија, правоугаоне основе, са полукружном олтарском апсидом, зидан је притесаним каменом, а засведен је полуобличастим сводом са два ојачавајућа лука. Сачуване су иконе из XVI<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>XVIII в., али не и фреске. У Петроградској библиотеци чувају се манастирске рукописне књиге које је тамо пренео А. Ф. Гиљфердинг, а две књиге сачуване су у Дечанима.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, *Стари српски записи и натписи*, V, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: П. Пајкић, „Сеоске цркве у сливу Белог Дрима", *Старине Косова и Метохије*, 1961, 1.

Радомир Милошевић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)