# ГОРИОЧ
**ГОРИОЧ**, манастир на Белој стени, код Истока на Косову, са храмом Св. Николе, Мирликијског чудотворца. У средњем веку звао се „Огориоч". Није познат ктитор ни тачно време оснивања, а традиција га приписује краљу Стефану Дечанском у знак захвалности што му је излечио „огореле" очи. Обнављан је више пута у времену ропства XVI–XVIII в. јер су га Турци и Арбанаси пљачкали и рушили. У њему је 1763. боравио јеромонах Андоније, „родом Белеграђанин", а 1779. обновио га је Никола Станојевић из Истока. Опљачкали су га 1903, а у обнови је манастирски храм добио једно звоно. У II светском рату манастирски храм Албанци користе као затвор за Србе. Крајем XX в. обновљени су конак, звонара и чесма. У погрому који су 2004. извршили албански терористи манастир је поново страдао. Манастир све време помаже братство Високих Дечана, чији јеромонаси обављају службе. Од доласка КФОР-а око манастирског имања подигнута је висока ограда, урађена лепа улазна капија и обезбеђен видео надзор. По одласку шпанских јединица Кфора, манастир чува Косовска полиција. Једнобродни храм скромних димензија, правоугаоне основе, са полукружном олтарском апсидом, зидан је притесаним каменом, а засведен је полуобличастим сводом са два ојачавајућа лука. Сачуване су иконе из XVI–XVIII в., али не и фреске. У Петроградској библиотеци чувају се манастирске рукописне књиге које је тамо пренео А. Ф. Гиљфердинг, а две књиге сачуване су у Дечанима.
ИЗВОР: Љ. Стојановић, *Стари српски записи и натписи*, V, Бг 1925.
ЛИТЕРАТУРА: П. Пајкић, „Сеоске цркве у сливу Белог Дрима", *Старине Косова и Метохије*, 1961, 1.
Радомир Милошевић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)