# ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ, Владислава

**ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ, Владислава**, англиста, књижевни критичар, универзитетски професор (Сремска Митровица, 28. VIII 1967). Студије англистике завршила 1990. на Филозофском факултету у Новом Саду, магистрирала 1994. на Филолошком факултету у Београду (*Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера*, Н. Сад 1995), докторирала 1998. на ФФ у Новом Саду (*Хемингвеј: поетика кратке приче*, Н. Сад 2000). На Одсеку за англистику ФФ у Новом Саду ради од 1992. као асистент-приправник, а од 2008. редовни је професор енглеске и америчке књижевности. Од почетака рада показала је темељитост, обухватност и јасноћу у приказивању поетичких проседеа писаца наоко сведеног израза, Р. Карвера и Е. Хемингвеја; анализа Хемингвејеве кратке приче заснива се на односу приповједача према причи. За разлику од уобичајених приступа Хемингвеју, склоних аутобиографском читању, **Г.** се служи водећим наратолошким теоријама (Ф. Штанцл, Ж. Женет и В. Бут) да дефинише унутрашњу структуру дјелā кроз разне модалитете постојања приповједача (обезличеног, аутора-посматрача, централне свијести, драматизованог приповједача). Неке од многобројних написа у листовима *Данас* и *Политика* сабрала је у књиге *Виртуелна књижевност* (Бг 2004) и *Књижевност и свакодневица* (Зајечар 2007), у којима се бави најновијим одликама књижевности на интернету, као што су: привид, хетеротопија, хипертекстуалност, пародија традиционалних образаца, киборзи итд. Кроз те есеје се као заједничка црта домаћих и страних писаца провлачи одмјерен став према храбром, а некада и непромишљеном, прихватању нове технологије, која омогућава како мултимедијално, тако и вишесмјерно наративно изражавање. Интензивно проучава и тзв. женско писмо, неоправдано маргинализовану струју савремене српске књижевности, и раздваја тривијалне од квалитетних представница (М. Мићић Димовска, Љ. Арсић, М. Павловић, Ј. Ленголд, Ј. Шалго), стављајући неке од њих у вриједносно исти ред са Е. Хемингвејем, Х. Џејмсом или С. Вотерс, посебно по основу теме дубоке несхваћености појединаца у урбаном простору европских метропола. У многим чланцима, на подлози модерних теоријских школа (Е. Шоволтер, Р. Барт, Ж. Дерида, М. Фуко), проучава родни идентитет у прози српских списатељица на размеђи ХХ и ХХI в., прилазећи му жанровски, али и промишљајући његов идеолошки контекст. Изучавала је Шекспирове трагедије и драме Т. Вилијамса. Преводила је Хемингвеја, Барџиса и Ђордана и приређивала преводе Шекспира. Добила је више награда за преводе и есејистику.

ДJЕЛА: *На женском континенту*, Н. Сад 2007; *Форматирање*, Бг 2009; *Мистика и механика*, Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: З. Бечановић Николић, „Уживање у тексту", *ЗМСКЈ,* 2008, 56, 2; Р. Вукчевић, „Хетеротопија континента В. Г. П.", *ЛМС*, 2008, 481, 4; Б. Дојчиновић Нешић, „У 'резервној домовини'", *Данас*, 29. III 2008; И. Перишић, „Идеална несаница: портрет по књигама В. Г.-П.", *ПроФемина*, 2011, 54.

Сергеј Мацура

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)