# ГОПЧЕВИЋ, Спиридон

**![SE_IV_Spiridon-Gopcevic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-spiridon-gopcevic.jpg)ГОПЧЕВИЋ, Спиридон**, публициста, астроном (Трст, Италија, 28. VI 1855 <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> ?, после 1925). Школовао се на конзерваторијуму у Бечу, 70-их година XIX в. започео новинарску каријеру, извештавајући са ратних жаришта Балкана. Био је добровољац у босанско-херцеговачком устанку (1875) и у црногорско-турском рату (1876). Своје извештаје је објавио на немачком језику у посебном делу *Montenegro und Montenegriner* (Pariz 1877; *Црна Гора и Црногорци*, Пг 2008). Као дописник *Wiener algemeine Zeitung*-а пратио је рад Албанске лиге (*Oberalbanien und seine Liga*, Leipzig 1881; *Горња Арбанија и њена лига*, Н. Сад 1893), а као дописник Berliner Tagblatt-а извештавао о српско-бугарском рату 1885 (*Bulgarien und Ostrumelien mit besonderer Berücksichtigung des Zeitraumes von 1876<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1886*, Leipzig 1886). По налогу владе Краљевине Србије, пропутовао је Бугарску и Македонију (1888), те написао дела: *Makedonien und Alt-Serbien*, Wien 1889; *Македонија, етнографски односи Македоније и Старе* *Србије*, Бг 1889; *Етнографска карта Македоније и Јужне Србије*, Бг 1889. Био је аташе у Берлину, а у Бечу издавао часопис *Die Welt* (1889) и уређивао дневник *Wiener Tagespost.* Новинарство је напустио 1893. У Малом Лошињу бавио се астрономијом, основао прву звездарницу и издавао и уређивао први астрономски часопис у Хрватској. Његове радове из астрономије објављивали су најпознатији часописи оног времена, а један врх на Месецу носи име по његовом надимку Бренер. Његова дела су превођена на руски, чешки и француски. О месту и години његове смрти постоје контрадикторни подаци. Помињу се лечилиште Мерано, Беч и Берлин и године 1925, 1928, 1936. и 1937.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, *Историја српско-бугарског рата*, Бг 1908; М. Вукчевић, *Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1876*, Цт 1950; М. Живановић, *Дубровник у борби за уједињење*, Бг 1962; В. Б. Шолаја, *Пинус записи*, 1989, 1; Ж. Дадић, *Егзактне знаности у Хрвата у доба културног и знанственог препорода (1835<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1900)*, Зг 2010; М. Перишић, Ј. Рељић (прир.), *Култура Срба у Трсту 1751<span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span>1914*, Бг 2016.

Александра Новаков

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)