ГОЛУБИЦА

ГОЛУБИЦА , годишњак (алманах) у издању Г. Возаревића, под уредништвом М. Светића (Ј. Хаџића) који је излазио у Београду 1839--1844. Поред књижевних дјела (оригинали и преводи), објављује историјске, биографске, мемоарске текстове. Г. је израз прилика у српској књижевности свога доба: основну оријентацију на класицизам (М. Светић, Ђ. Малетић, Ј. С. Поповић) прате граничне и романтичарске струје (С. Милутиновић Сарајлија, П. П. Његош, В. Живковић). Преводи античких аутора (Ксенофонт, Анакреонт, Хорације, Вергилије, Цицерон, Марко Аурелије), те аутора византијског (Продром) и новогрчког доба (Кораис), одражавају класицистички смјер годишњака. У избору новоевропских писаца уредник иде за највишим вриједностима, између класицистичке и романтичарске струје (Џ. Милтон, Ј. В. Гете, Ф. Шилер, К. М. Виланд, Е. Јанг, Н. Карамзин, В. Жуковски). Неки од ових превода (дијелови Милтоновог Изгубљеног раја , 1840, 1841), могли су утицати и на српске пјеснике (Ј. Стерија Поповић, Ј. Суботић, П. П. Његош), док су други назначавали нове естетичке оријентације (преводи чланака Ф. Шилера, 1840). Овдје је објављен и први превод староруског спјева Слово о полку Игореву (М. Светић, 1842). Међу домаћим пјесничким дјелима истакнуто мјесто имају посмртно објављени (или прештампани) текстови Л. Мушицког, С. Мркаља, А. Стојковића и Г. Трлајића. Савремена поезија је заступљена прилозима С. М. Сарајлије, Ј. С. Поповића и П. П. Његоша; по броју прилога издвајају се М. Светић (пригодне и дидактичке пјесме, родољубиве буднице), В. Радишић (на путу ка романтичарској поезији) и Ђ. Малетић (у основи представник тзв. школе објективне лирике, склон рефлексији и артифицијелности). Сарадња П. П. Његоша и Ј. С. Поповића употпуњује широке распоне овог алманаха у српској поезији. У прозним прилозима занимљиви су сатирични портрети Ј. Стејића и приповијетка „из живота" С. М. Сарајлије „Двобој ученика и учитеља" (1843/44). Прозу објављује више аутора (Ј. Хаџић, К. Бранковић, В. Радишић), у распону од класицизма до романтике. Г. је такође отворена за прилоге из естетике (В. Радишић) и књижевне критике (Ђ. Малетић разматра прилике у савременој српској књижевности, 1841). Дио прилога односи се на историју, с веома богатом грађом проте М. Ненадовића о Првом српском устанку (1843/44) или културноисторијски документи (писма Д. Обрадовића, Г. Трлајића, изводи из списа Ј. Рајића). Г. се сматра најзначајнијим алманахом у српској књижевности свога времена (Ј. Скерлић), претходницом научних издања Српског ученог друштва (С. Новаковић). 

 ИЗВОР: М. Матицки, Библиографија српских алманаха и календара , I , Бг 1986. 

 ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић, Српска књига, њени продавци и читаоци у XIX веку , Бг 1900; М. Кићовић, Јован Хаџић , Н. Сад 1930; Д. Пухало, Милтон и његови трагови у југословенским књижевностима , Бг 1966; Ј. Деретић, Алманаси Вуковог доба , Бг 1980; М. Бабович, „Изучение Слова о полку Игореве в югославской русистике", ЗМСС , 1983, 24. 

 Душан Иванић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)