# ГОЉАК **ГОЉАК**, планина у јужној Србији, између Косовске котлине на западу и планине Кукавице на истоку. Две планине дели долина реке Ветернице. То је ниска и пространа планина, која се протеже правцем исток-запад на дужини од око 34 км. Највише тачке су Веља глава (1.181 м) на истоку и Лисица (1.184 м) на западу. На њој се од истока према западу смењују следеће формације: прекамбријумски биотитски ситнозрни гнајсеви са нерашчлањеном серијом лептинолита и микашиста, који садрже прослојке амфиболитских стена и кварцита, док је мањи западни део планине сачињен од олигоцених хорбленда андензита, који на неким деловима имају биотит, а негде кварц, затим од пешчара, лапорца, кречњака, брече, туфита, туфних шљункова, туфова, глинаца и пирокластита, које међусобно раздвајају раседи. Богата је водом и испресецана густом речном мрежом. На њеном североисточном делу су притоке реке Јабланице, на северозападном делу притоке Лаба, на југоисточном делу притоке Криве реке, а на југозападном делу притоке Ситнице. Највећи делови су покривени шумом. На њој је велик број, махом малих и дисперзивних, насеља грађених до 1.000 м н.в. Већих насеља нема. У североисточном подножју, на висини од 530 м је Сијеринска бања. Једини важан пут Приштина–Лесковац пресеца северозападни део планине. [![SE_IV_GOLJAK.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-goljak.jpg)](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/se-iv-goljak.jpg) ЛИТЕРАТУРА: Д. Ћукић, *Косово: знаменитости и лепоте*, Пр. 1971; V. Ivanišević, S. Stamenković, „Late Roman fortifications in the Leskovac basin in relation to urban Centres", *Starinar*, 2014, 64. Тамара Лукић \*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)