ГОЛДНЕР, Бранислав

ГОЛДНЕР, Бранислав , радиолог, пнеумофтизиолог, универзитетски професор (Шабац, 31. XII 1936). На Медицинском факултету у Београду дипломирао 1962, специјализацију из пнеумофтизиологије завршио 1968, магистрирао 1973, специјализацију из радиологије завршио 1974, а 1977. одбранио докторску дисертацију под називом „Радиолошки аспекти колатералног коронарног крвотока". Радио као специјалиста радиолог у КЦ Србије (1974 – 1999). За асистента на Мед. ф. у Београду на Катедри радиологије изабран 1979, а редовни је професор од 1995. Био је шеф Kатедре за радиологију (1995). Оснивач и управник Антитуберкулозног диспанзера у Гучи (1968 – 1971). Оснивач и директор Института за радиологију КЦ Србије и управник Дијагностичког радиолошког центра у КБЦ Бежанијска коса (1999 – 2001). Уже подручје рада му је радиологија респираторног, кардиоваскуларног и ендокриног система, урорадиологија, мамографска и ултразвучна дијагностика. Усавршавао се у Паризу, Напуљу и Лос Анђелесу. Члан Медицинске академије и Скупштине СЛД и председник Секције за радиолошку дијагностику. Експерт СЗО за радиологију, оснивач и главни уредник Радиолошког архива Србије (1992 – 1997). Добитник две Октобарске награде Града Београда (1989. и 1996) и Повеље СЛД (1995). 

 ДЕЛА: „Unusual intra-arterial communication in the normal right coronary tree", Catheterization and Cardiovascular Diagnosis , 1986, 12, 6; коаутор, „Experimental radiologic imaging of ulnar and median nerves", J Radiol. , 1990, 71, 10; и M. Stojanović,  D. Ivković, „Renal cell carcinoma and arterial hypertension", Clinical and Experimental Nephrology , 2009, 13, 4. 

 ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари , Бг – Торонто 2005. 

 Љиљана Гојковић Букарица 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)