# ГOЛAK
**ГOЛAK**, микрорегија, тј. планински предео у источној Србији, који се простире између планина Озрена (Лесковик, 1.174 м) и Девице (Чапљинац, 1.187 м) на северу. Ове планине одвајају микрорегију од Сокобањске котлине. Западно од **Г.** је Алексиначка котлина, на југозападу се простире до долине Топоничке реке, десне притоке Јужне Мораве, на југу до Сврљишке котлине, а на југоистоку захвата део слива Сврљишког Тимока. У геолошкој грађи **Г.** доминирају мезозојски кречњаци, па крашки терен има вртача, увала и мањих пећина. У локалним каменоломима вади се кречњак који служи као грађевински материјал и за производњу креча. Виши делови **Г.** не прелазе 1.000 м н.в. (Големи дел 998 м, Јеребић 913 м, Големи врх 864 м, Дел 876 м и Којин врх 927 м) и рашчлањени су клисурастим речним долинама које су предиспониране раседима. **Г.** је богат крашким изворима (нпр. у селима Црна Бара и Липовац налазе се лековити извори) и мањим површинским токовима (Пруговачка река, Баутовац, Ждрело и др.). **Г.** је највећим делом под шумом, док пољопривредно земљиште заузима мале површине. Део њих је изложен јакој ерозији и денудацији. На овом подручју су периферије гравитационих сфера околних градова и општинских средишта Алексинца, Сокобање и Сврљига. Сеоска насеља **Г.**, смештена на јужним падинама Озрена и Девице, углавном су сточарска и припадају алексиначкој (Липовац 320–400 м, Црна Бара 400–700 м, Преконози 600–770 м, Пруговац 300–360 м), сокобањској (Раденковац 700–740 м, Ново Село 720–780 м и Језеро 780–830 м) и сврљишкој општини (Лабуково 450 м, Галибабинац 700 м, Давидовац 680 м, Пирковац 350 м). Она су компактна, са уским и кривудавим улицама и са мало становника. Сеоска насеља се снабдевају водом са планинских извора преко локалних водовода. Позната су по сточарству и млечним производима (овчији сир, кајмак). Кроз **Г.** пролазе само путеви локалног значаја. **Г.** има изражене амбијенталне, климатске, биогеографске и друге вредности које погодују развоју сеоског туризма. На јужним падинама Девице и Озрена погодне су за развој спелеолошког, планинарског, излетничког и ловног туризма. Сеоски туризам је присутан у селу Липовац (установа за одмор и рекреацију деце, манастир Св. Стефан из XIV в. и др.).
**[](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/se-iv-golak-karta.jpg)**
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, *Регионална географија СФР Југославије*, Бг 1980.
Снежана Вујадиновић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)