# ГОЛА ПЛАНИНА
**[](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/se-iv-gola-planina-karta.jpg)ГОЛА ПЛАНИНА**, планина северно-северозападно од Јајца. Простире се правцем северозапад–југоисток на дужини од око 12 км. Широка је око 7 км. Има површину од око 170 км². На истоку и северу је оивичена кањонском долином Врбаса, на западу долинама Црне реке (лева притока Врбаса) и њене притоке Лисковачког потока, а на југу долином Пливе. Она је ниска планина са највишим врхом високим 1.006 м. Њен попречни профил је асиметричан јер се стрмим странама спушта у долину Врбаса, док су јој западне падине благо нагнуте. Средишњи део планине је од доње кредних кречњака са салпингопорелама и орбитолинама (барем-апт-алб). Око њега, на југозападу, у делу званом Царево поље су миоцени средасти кречњаци, док су уским појасем на западу миоцени конгломерати. Од раседа којим је ова геолошка формација одвојена, до долине Јошавске реке на југозападу и Пливе на југу, постоје тријаске стене песковито-лапоровити кречњаци, кампилски поткат, вулкано-седиментне творевине ладинског ката (рожнаци, кречњаци, силификовани лапорци, глиновити шкриљци и туфови), те у највећој мери доломити и кречњаци са мегалодонима. Северно, на делу званом Барево, који се простире све до клисуре је горњокредни флиш (сенон). Између њега и средишњег масива је појас кредних услојених до банковитих кречњака (алб-ценоман). Планина је богата површинским и подземним крашким облицима. Иако је махом изграђена од кречњака, на њој се налази више извора и врела захваљујући којима на њеним западним деловима постоје засеоци и катуни. Водени токови су на рубу планине. У северном делу постоје мала језера – локве. **Г. п.** је покривена шумском и травном вегетацијом. Вегетације нема само на стрмим одсецима. Од већих насеља, на југоисточној подгорини је град Јајце, а на западном крају Мркоњић Град. Планину опасује асфалтирани пут, који повезује насеља у њеној подгорини. Неколико локалних путева је изграђено ка селима на планини.
ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, *Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије*, Бг 1972.
Тамара Лукић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)