# ГОДИНА, Карпо Аћимовић

**ГОДИНА, Карпо** **Аћимовић**, филмски редитељ, сниматељ, сценариста (Скопље, 26. VI 1943). Дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Љубљани 1966. Пре тога се већ афирмисао као плодан и оригиналан кино-аматер. Испољавајући склоност ка експерименту и у кратким и у играним филмовима које режира, али и као сниматељ филмова других редитеља, професионално ради широм тадашње Југославије (Београд, Загреб, Сарајево). Посебно је био везан за предузеће „Неопланта" из Новог Сада и за редитеља Ж. Жилника, као и за круг филмске неоавангарде из Београда, предвођене сценаристом Б. Вучићевићем. Као директор фотографије дао је значајан коауторски допринос у већини њихових филмова. Са Жилником остварује филмове *Рани радови* (1969) и *Црни филм* (1971, документарни). У Војводини реализује и документарац *Здрави људи за разоноду* (1971), стварајући као комплетан аутор ведру сликовницу овог национално шароликог региона. У Сарајеву подржава рад редитеља Б. Ченгића креативним сниматељским доприносом у филмовима *Улога моје породице у свјетској револуцији* (1971) и *Слике из живота ударника* (1972), а затим сарађује са двоструким колегом, сниматељем и редитељем И. Матићем на његовом ауторском пројекту *Жена с крајоликом* (1975). У Загребу се на сличан начин укључује у рад на филмовима Л. Зафрановића *Муке по Мати* (1975) и *Окупација у 26 слика* (1978, Златна арена на фестивалу у Пули). У питању је генерацијско повезивање талената и страсних иноватора филмског језика. Као редитељ **Г.** наставља тај истраживачки пут и на основу Вучићевићевих сценарија ради филмове *Сплав медузе* (1980), о авангардном уметнику између два светска рата и оснивачу зенитизма Љ. Мицићу, и *Вештачки рај* (1990), о епизоди кратког боравка великог немачког редитеља Фрица Ланга у Словенији пре него што је започео филмску каријеру. Дуги низ година ангажован је као професор режије и камере на Академији у Љубљани. Својим укупним делом представља једну од најважнијих личности алтернативног и авангардног филма у Југославији.

Никола Стојановић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)