# ГЛОГОВАЦ
**ГЛОГОВАЦ**, село у Хрватској, у Подравини, на североисточној подгорини планине Билогоре, око 3 км југоисточно од Копривнице. Припада подручју тог града, у Копривничко-крижевачкој жупанији. Настало је на благим планинским косама, које се пружају према североистоку између долина потока Кошевац, Јаружица, Риђина барица и Иваначка, које се уливају у Копривничку реку (притока Драве). Куће су грађене на висинама од 150 м н.в. у подножју до око 250 м н.в. на планинским косама. На северној периферији села је подравски пут Вараждин–Осијек, а 1 км северније је и пруга истог правца, на којој овде нема железничке станице.
Слободан Ћурчић
Први поуздани подаци о православној цркви Св. Георгија у **Г.** потичу из 1786. када је она била од дрвета, са целим кровом и ограђеном портом. У олтару се налазио освећени антиминс, а црква је имала све потребне одежде и богослужбене предмете. Ни тада се није знало који епископ је посветио храм. Према шематизмима с краја XIX в. ова црква је потицала из 1760. Обновљена је 1789, а према инвентарима из 1835. и 1847. још увек је била дрвена. Данашња црква је сачувана, али веома запуштена. То је једнобродна, кратка и компактна грађевина зидана опеком, са тространом апсидом и ниским интегрисаним звоником. Рустична и једноставна спољна артикулација присутна је на западној фасади. Црква има два улаза – на западноj и на јужноj страни. У унутрашњости су очувани остаци иконостаса који представљају значајно остварење из средине XVIII в. Постоји могућност да иконостас није био првобитно намењен цркви у **Г.** јер се у инвентару цркве из 1835. наводи да је иконостас у храму обичан, са само шест икона. С обзиром на стилске карактеристике, али и рану појаву дидактичких представа у соклу сачуване целине, са опрезношћу се може претпоставити да су иконе дело новосадског сликара Јоакима Марковића или мајстора који је деловао под његовим непосредним утицајем. Престона икона Богородице у **Г.** готово је истоветна са иконом Богородице коју је Јоаким Марковић сликао за цркву села Плавшинци код Копривнице. На полеђини иконостаса у глоговачкој цркви сачуване су још старије иконе Св. Саве и Симеона који стоје фронтално, лево и десно од представе Христа на престолу. Дело су анонимног зографа, вероватно из друге половине XVII в.
Александра Кучековић
ИЗВОРИ: Музеј СПЦ; *Шематизам Пакрачке епархије*, Пакрац 1898.
ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, *Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији*, Зг 1988; Б. Тодић, *Српски сликари од XIV до XVIII века*, I, Н. Сад 2013.
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)