ГЛАВИЧКИ, Милутин ГЛАВИЧКИ, Милутин , архитекта, урбаниста (Тетово, 25. XI 1930 – Београд, 15. VIII 1987). Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 1955. Одмах по дипломирању запослио се у Урбанистичком заводу града Београда, где се од првог дана до краја живота бавио настанком и развојем Новог Београда. Заједно са арх. Александром Ђорђевићем 1969. именован је за руководиоца израде Генералног урбанистичког плана Београда којим је руководио до 1972. Био је дугогодишњи руководилац у Урбанистичком заводу Београда (1960 – 1982), заменик председника у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1982 – 1984), саветник директора Републичког завода за урбанистичко планирање (1984 – 1985), заменик директора Дирекције за санацију и обнову подручја Копаоника погођеног земљотресом (1986), председник Градског комитета за урбанизам и заштиту животне средине града Београда (1986 – 1987), председник Савеза урбаниста Југославије (1980 – 1981), председник Савеза урбаниста Србије (1965 – 1967, 1977 – 1980) и председник Друштва урбаниста Београда (1961 – 1963). Његова најзначајнија дела резултат су тимског рада у којем је био запамћен његов допринос као аутора, носиоца идеја и медиjатора у синтези различитих урбанистичких политика: Генерално решење средишњег стамбеног комплекса АБЦД у Новом Београду (1958, конкурсни пројекат, коаутор); Урбанистичко решење централног дела Новог Београда (1959, коаутор); Регулациони план Новог Београда (1964) по којем је плански изграђен највећи део Новог Београда; Скупни регулациони план за градски део општина Нови Београд и Земун (1969, и Ј. Свобода); Генерални урбанистички план Београда (1972, концепт, и А. Ђорђевић). За дело „Урбанистичке концепције и решења по којима се гради Нови Београд" добио је Октобарску награду града Београда 1968. ДЕЛА: „Од плана ка планирању", УБ , 1969, 4; „Реконструкција као процес сталног побољшања градских услова живота", УБ , 1978, 50; „Нови Београд као предмет истраживања", Изградња , 1983, 5 – 11. ЛИТЕРАТУРА: Група аутора, Милутин Главички архитекта-урбаниста , Бг 1990. Зоран Маневић   *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)