# ГЛАС **ГЛАС**, јединица говорног ланца у чијој се основи налази звучни талас. Настаје тако што ваздушна струја, истиснута из плућа, пролази кроз душник и гркљан, па улази у усну дупљу где се модификује. Један број **г.** може настати и увлачењем ваздуха кроз уста (кликови), нпр. цоктање у српском језику. Када ваздушна струја стигне до гласних жица, она пролази кроз сужен простор између њих – гласник, при чему се артикулишу безвучни и аспировани **г.**, или наилази на гласник затворен целом дужином, који се затим отвара при чему гласне жице трепере, а што је основ за артикулацију највећег броја **г**. Уколико гласне жице трепере целом дужином, треперење је спорије, а крајњи резултат је нижи тон. Ако је део који трепери мањи, **г.** који настаје биће виши. Што су гласне жице тање, то је добијени **г.** по тону виши и обрнуто; што су гласне жице дебље, **г.** је по тону нижи. Из гласника излази једноличан ларингални или основни тон (F₀) слабог интензитета, који не одаје акустички утисак људског **г**. Он се уобличава у резонаторима (шупљинама) чијим вибрирањем се стварају виши хармонски тонови. Особине **г.** зависе, у начелу, од: а) особина ларингалног тона, б) облика и запремине резонатора и в) тонуса зидова резонатора. Постоје три основна начина за творбу **г.**: 1. звучни сигнал из гркљана обликује се тако што гласовни канал подстиче концентрисање спектралне енергије у појединим фреквенцијским подручјима (форманти), при чему се стварају тонови (самогласници) и стабилни делови појединих сугласника (сонаната); 2. ваздушна струја при проласку кроз гласовни канал ствара шум тамо где је гласовни канал сужен, при чему настају фрикативни (струјни) сугласници и 3. ваздушна струја врши притисак на место препреке и при реализацији **г.** ту препреку нагло уклања, што је основ за формирање преградних (оклузивних) сугласника. Уколико се у току изговарања монофтонга промени његова формантска структура, то ће на перцептивном плану представљати дифтонг. Сливени **г.**, африкате, перципирају се као једнообразни, али се на њиховој спектралној слици јасно очитава по један оклузивни и фрикативни сегмент. Разлике и несавршености у грађи гласовног апарата утичу на стварање различитих акустичких слика једног истог типа **г**. Разлика се најпре уочава у боји и висини **г.** говорника, што се на спектралној слици очитава кроз висину F0, као и кроз фреквенцијске појасе у којима се јављају поједини форманти. Међутим, како је распоред форманата мање-више константан за сваки појединачни тип **г.** (нпр. за *о* F₁ ће увек бити у ниским, а F₂ у високим фреквенцијама, док ће се код *а* форманти груписати око средине спектра), основни тип изговореног **г.** увек ће бити препознатљив, нарочито ако се налази у ширем говорном ланцу, где ће његова идентификација бити додатно олакшана у односу на суседне **г**. Говорни апарат човека може да генерише широк репертоар различитих **г.** од којег сваки језик узима један мањи број чијим међусобним комбиновањима ствара низове са одговарајућим значењем у оквиру свог говорног кода. Тај редуковани систем **г.** означава се као фонолошки систем једног језика и у њему се **г.** дефинишу на основу инхерентних дистинктивних обележја. Класификација **г.** може се вршити и на основу артикулационих параметара, што подразумева основну поделу на самогласнике, полусамогласнике и сугласнике, из којих се издваја класа сонаната. Самогласници се према месту творбе одређују као предњи, средњи и задњи, а према степену отворености као отворени, средњи и затворени. У српском језику положај усана и носност нису пертинентне особине самогласника. Сугласници могу бити звучни (слаби) и безвучни (јаки), орални и носни, латерални и вибранти, а према месту творбе двоуснени, уснено-зубни, зубни, алвеоларни, палатални и веларни. ЛИТЕРАТУРА: Р. Симић, Б. Остојић, *Основи фонологије српскога књижевног језика*, Бг 1996; П. Ивић, *О фонологији*. *Расправе, студије, чланци*, Ср. Карловци – Н. Сад 1998; Д. Петровић, С. Гудурић, *Фонологија српског језика*, Бг – Н. Сад 2010. Снежана Гудурић \*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)