ГИНЗБЕРГ, Ервин

ГИНЗБЕРГ, Ервин , грудни хирург, санитетски пуковник, професор ВМА (Осијек, 10. II 1915 – Београд, 7. VII 1990). Медицински факултет завршио 1939. у Загребу. Годину дана волонтирао на Хируршком одељењу у Осијеку. Да би побегао од фашистичког прогона Јевреја, прешао у Градачац (БиХ) и радио на сузбијању ендемског сифилиса. У партизане ступио јула 1943. као референт санитета, убрзо постао шеф хируршке екипе 17. ударне дивизије, а 1945. и командант Санитетског батаљона дивизије. Специјализовао општу хирургију 1946 – 1949. у Главној војној болници у Београду, а докторску тезу одбранио 1957. на Мед. ф. у Скопљу, где је био на дужности начелника Хируршког одељења Војне болнице. Усавршавао се 1952 – 1953. у САД из грудне и експерименталне хирургије, а 1960. у више европских центара за клиничку примену хипотермије. Био начелник Хируршког одељења Института за туберкулозу ЈНА од 1958. до 1981. Као шеф југословенске екипе формирао 1962. врло успешну Југословенску болницу у Алжиру. У ВМА биран у наставна звања од доцента (1962) до редовног професора (1974). Објавио велик број радова, а публицистичку активност почео још 1944. преводом Шта мора да зна болничарка НОВЈ И. Д. Сафранова. Посебно су значајни његови експериментални и клинички радови на хипотермији, хомотрансплантацији и конзервацији артерија (и Е. Вајс, М. Краљевић, „Хипотермија и трансплантација грудне аорте", ВП , 1955, 12, 1 – 2; и M. Arsenijević, B. Najdanović, „Sepsis lenta localized in an arteriovenous aneurysm", American Heart Journal , 1956, 52, 2; коаутор, „Клиничка примена хомотрансплантације артерија", ВП , 1956, 13, 9 – 10). Основао прву банку лиофилизираних хуманих артерија у Југославији. У свету познат по великим серијама грудних операција (случајеви туберкулозе, ехинококозе, повреде и тумори). Био је хуманиста, иноватор, организатор и педагог. Био члан Америчког колеџа грудних хирурга, Европског клуба за грудну хирургију, почасни члан Друштва торакалних и кардиоваскуларних хирурга Енглеске и Ирске, те Друштва војних лекара САД. Оставио неизбрисив траг у почецима развоја грудне хирургије у Југославији. 

 ДЕЛА: и В. Ребернишек, „Паравертебрална блокада: Осврт на двогодишње искуство са новом техником", ВП , 1954, 11; коаутор, „Acquired arteriovenous fistulas complicated by endarteritis, and endocarditis lenta due to Streptococcus faecalis", New England Journal of Medicine , 1954, 250; коаутор, „Хируршко лечење 406 ехинокока плућа у 304 болесника", ВП , 1967, 24, 12; коаутор, „Surgical treatment of cardiac echinococcosis: Report of nine cases", Texas Heart Institute Journal , 1982, 9. 

 ИЗВОР: Архива ВМА. 

 ЛИТЕРАТУРА: С. Пишчевић (ур.), Санитетска служба у Народноослободилачком рату Југославије 1941 – 1945 , II, IV, Бг 1989; Р. Чоловић, Хроника хирургије у Србији , Бг 2002; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари , Бг – Торонто 2005; А. Гаон (ур.), Знаменити Јевреји Србије , Бг 2011. 

 Миле Игњатовић 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)