ГЕРИЋ, Радомир

ГЕРИЋ, Радомир , лекар, универзитетски професор (Пећ, 29. IX 1913 – Београд, 30. IV 1984). На Медицинском факултету у Београду дипломирао 1940. У току студија био активан припадник левичарског студентског покрета, а две године био генерални секретар Свесловенског савеза медицинара. У настави на Мед. ф. учествовао од 1953, као хонорарни предавач на предмету Организација здравствене заштите. Био први предавач Социјалне медицине после II светског рата на Мeд ф. у Београду. Како је социјална медицина била у оквиру заједничког предмета Хигијена са социјалном медицином, 1959. изабран за доцента за предмет Хигијена, а 1961. за ванредног професора. Хабилитовао 1957. Посебно се бавио организацијом здравствене заштите, проблемима здравствене заштите деце и омладине и њеним социјално-медицинским аспектима ( Организација здравствене заштите народа , Бг 1958; коаутор, Социјална медицина: Основи организације здравствене заштите и здравствене службе , Бг 1962). Аутор више књига из области социјалне медицине и организације здравствене службе. Био члан редакционих одбора часописа Народно здравље и Гласник Хигијенског института НР Србије . Био је на многим, друштвено одговорним дужностима: помоћник министра здравља Србије, председник Савета за здравље НР Србије, главни савезни санитарни инспектор, помоћник секретара Савезног извршног већа за народно здравље. Добитник многобројних одликовања – Ордена заслуга за народ II реда, Ордена братства и јединства II реда, Ордена рада II реда, Златне значке Југословенског Црвеног крста и др. 

 ДЕЛО: Савремена болница , Бг 1965. 

 ЛИТЕРАТУРА: Р. Б. Чоловић (ур.), Наставници Медицинског факултета у Београду , 2, Бг 2005. 

 Љиљана Гојковић Букарица 

   

 *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)