# ГЕРИЋ, Иван **ГЕРИЋ, Иван**, агроном, научни саветник (Жабаљ, 17. VI 1927). Завршио је Пољопривредни факултет у Земуну (1959), а докторирао је на Пољ. ф. у Новом Саду (1969). Од дипломирања ради као асистент у Заводу за физиологију биљака у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, где је биран за научног сарадника, вишег научног сарадника и научног саветника (1974). Био је управник Завода за физиологију биљака до пензионисања 1992. Припада групи истакнутих истраживача у области фотосинтезе, активности ензима фотосинтезе, при чему је примењивао најсавременије методе анализе, пре свега коришћење радио изотопа угљеника Т-14 („Фотосинтетска активност кукуруза при гајењу у здруженим усевима" *АПН*, 1966, 67; „Транформација сунчане енергије у продуктима синтезе", *СП*, 1968, 7–8; и М. Злоколица, „Фитохемијска активност инбред линија и садржај хлорофила линија и хибрида кукуруза", *Зборник радова Института за пољопривредна истраживања*, 1974, XX, 11). У то време био је на специјализацији у Варшави из области биохемије и у Москви фотосинтезе. Као руководилац US/YU пројеката, проучавајући полиморфизме вишеензиматских система и изоензиме као генетске маркере допринео је развоју метода анализе генетске дивергентности популација кукуруза. Први је у бившој Југославији разрадио и применио лабораторијске методе у контроли генетске чистоће хибридног семена. Награде: Октобарска награда Новог Сада, Првомајска награда Новог Сада. ДЕЛА: и Р. Ћупина, „Утицај неких фактора на образовање биљних пигмената код различитих сорти пшенице", *СП*, 1960, 4; и Р. Ћупина, М. Сарић, „Проучавање физиолошке активности листова кукуруза", *Зборник радова Института за пољопривредна истраживања*, 1963, I, 1; *Isozyme variation and genetic diversity*, Rome 1989. Литература: *60 година у служби пољопривреде, Институт за ратарство и повртарство*, Н. Сад 1998. Бранка Лазић \*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)