# ГЕОТЕРМАЛНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
**ГЕОТЕРМАЛНИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ**, чиста, обновљива, вишенаменска енергија која се јавља као: топлотна енергија природних акумулација подземних вода температуре 20–90 °C; топлотна енергија акумулирана у врелим изданским водама са воденом паром или без ње и температуром вишом од 90 °C; топлотна енергија акумулирана у топлим и врелим сувим стенама. На територији Србије регистровано је преко 160 природних извора термалних вода температуре више од 20 °C, око 60% су воде температуре 20–40 °C. Највишу температуру имају термалне воде извора у Врањској бањи (96 °C), Јошаничкој бањи (78 °C), Сијаринској бањи (72 °C), Куршумлијској бањи (68 °C), Новопазарској бањи (54 °C) итд. Укупна издашност свих природних извора је око 4.000 l/s. Највеће издашности су термални извори из карстификованих кречњака мезозојске старости, затим термални извори из гранитоидних и вулканских стена терцијарне старости. Према хидрогеолошкој реонизацији Србије највећи број термалних извора је у Динаридима, у Карпато-балканидима, у Српском кристаластом језгру и Панонском басену. Занимљиво је да је 90% термалних извора у Србији на надморској висини до +600 m. Најперспективније налазиште геотермалне енергије у Србији налази се у Мачви, издашности око 170 l/s самоизлива просечне температуре воде 70 °C. На основу геолошке грађе и хидрогеотермалних карактеристика тла до 3.000 m дубине, процењује се да је на територији Србије око 60 конвективних хидрогеотермалних система, у Динаридима 30, у Карпато-балканидима 20, у Српском кристаластом језгру пет и пет у Панонском басену. Прогнозиране резерве топлотне енергије термалних вода Србије, еквивалентно изражене, износе око 500 милиона тона нафте. Коришћење геотермалне енергије тј. термалних вода у Србији је веома мало у односу на расположиве потенцијале. Годишња производња геотермалне енергије је око 2.400 ТЈ; за балнеолошке, туристичке и спортско-рекреационе сврхе користи око се 48%, за загревање простора 23%, за сушење житарица 1%, за загревање стакленика 11%, у сточарству и рибарству 9%, у индустрији 5% и 3% за топлотне пумпе. Топлификационо коришћење геотермалне енергије започело је у Србији 50-их година прошлог столећа у Врањској бањи за грејање бањских просторија, живинарске фарме и стакленика за производњу цвећа. Највећи објекат у Србији са геотермалним загревањем изграђен је 1986. у Куршумлијској бањи, а прва геотоплана снаге 6 МW изграђена је у Нишкој бањи 1983. Извори топлотне енергије акумулиране у топлим и врелим сувим стенама, односно литогеотермална или петрогеотермална налазишта као природно загрејане стене које не садрже хидрогеотермалне флуиде у количинама које би се могле комерцијално експлоатисати за производњу енергије, у Србији нису до сада истраживани.
[](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/se-iv-geotermalni-resursi-srbije.jpg)
ЛИТЕРАТУРА: С. Вујић и др., *Српско рударство и геологија у другој половини ХХ века*, Бг 2014.
Слободан Вујић
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)