# ГЕОРГИЈЕ (Николајевић)
**ГЕОРГИЈЕ (Николајевић)**, митрополит дабробосански, писац, добротвор (Јазак, 2. V 1807 – Сарајево, 20. II 1896). По завршеној Карловачкој гимназији и богословији, те студија права у Пешти, био је учитељ и парох у Дубровнику, а потом професор Задарске богословије. Са тог положаја изабран за саветника конзисторије у Сарајеву, био професор и ректор Сарајевске богословије, а оставши удовац 1885, изабран је за епископа и 1886. посвећен за сарајевског митрополита. Један од највећих добротвора српског народа, дао је око 100.000 форинти у добротворне и просветне сврхе. Као протопрезвитер 1875. основао је фонд за школовање српских младића из Дубровника и Боке которске. Као епископ подигао је задужбину – храм Св. Саве у Блажују у којем је сахрањен. Био је веома активан на научном и књижевном пољу, оригиналним и преводилачким радом. Преводио је са немачког и објавио *Младић како треба да се изобрази* (Задар 1840) и *Девојчица како треба да се изобрази* (Беч 1856). Од историјских радова објавио је биографију Димитрија Милаковића и низ радова у *Српско-далматинском магазину*, који је уређивао 1842–1861. и којим је утицао на Србе у Далмацији, Херцеговини и даље. Већи део његових богословских радова плод су полемике са Никодимом Милашем, а значајне су расправе *Протопрезвитер и његово* *достојанство* (Задар 1878), те *Насртање протосинђелово одбија протопрезвитер* (Задар 1880) и др. Издао је *Шематизам Епархије дабробосанске* (Сар. 1882). Од аустријске владе добио је Орден гвоздене круне III и I реда, а од српске Орден Св. Саве I реда.
Радомир Милошевић
За време његовог управљања Дабробосанском епархијом обновљено је 55 цркава и четири школе. Први је преписао, одабрао и средио за штампу збирку српских ћириличних исправа средњег века из Дубровачког архива која је, под именом попа Павла Каранотвртковића, 1840. објављена у Београду под насловом *Србскиј споменици или Старе рисовуље, дипломе, повеље и сношенија босански, сербски, херцеговачки, далматински и дубровачки краљева, царева, банова, деспота, кнезова, војвода и властелина*. Сарађивао је са Друштвом српске словесности на прикупљању података, извора, грађе за српску историју, етнографију, лексикографију, библиографију и нумизматику. Дописивао се с Вуком, претплаћивао на његова дела (*Српске народне пјесме*, *Рјечник*), сакупљао претплатнике у Дубровнику и Херцеговини, те прикупљао и народне умотворине, пословице, песме и дубровачке обичаје које је слао Вуку. Покренуо је *Дабробосански источник*, а маја 1890. у Старој цркви у Сарајеву отворио и освештао црквени музеј. Дописни члан Друштва српске словесности био је од јуна 1842, а Српског ученог друштва од 1864.
Миле Станић
ЛИТЕРАТУРА: Н. Дучић, „Митрополит Ђорђе Николајевић", *Годишњак СКА*, 1896, 9; Д. Руварац, *Животопис Ђорђа Николајевића митрополита дабро-босанског*, Земун 1898; А. Гавриловић, *Знаменити Срби XIX века*, II, Зг 1903; Т. Крушевац, *Сарајево под аустроугарском управом 1878–1918*, Сар. 1960; Ј. Деретић, *Алманаси Вуковог доба*, Бг 1979; М. Милићевић, *Додатак Поменику од 1888*, Бг 1979; Р. Петровић, *Национално питање у Далмацији у XIX стољећу*, Зг 1982; М. Станић, *Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба*, Бг 2015.
\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)