# ГЕОРГИЈЕ ГРК

**ГЕОРГИЈЕ ГРК**, сликар (? <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Јазак, пре 7. IV 1771). Иконописац грчко-цинцарског порекла делатан између 1764. и 1769. у Срему. Потписао се на икони *Христос и Самарјанка*, једној од десет певничких икона за цркву манастира Беочина (1768), али је сасвим извесно да је пре тога израдио осам икона за сокл цркве Св. Николе у Старом Сланкамену (1764), део иконостаса у Доњој цркви у Сремским Карловцима (1767) пренетог у цркву Св. Николе у Сибачу, као и иконе за сокл олтарске преграде у цркви манастира Јазак (1769), са српским светитељима. Називан молером Греком, потписао се на грчком, као зограф Георгиос. Радио је истовремено са Стефаном Тенецким (Стари Сланкамен) и Димитријем Бачевићем (Јазак), за које је утврђена велика зависност од западноевропских предложака. Држећи се старозаветних и новозаветних бакрореза из *Библије Ектипе* Кристофа Вајгла, **Г.** је, због веома издужених поља већег дела својих икона, фигуративне групе на средини композиције продуживао сликаним бујним тропским растињем или каменитим метеорским пејзажем, за које је узор налазио у истим немачким гравирама. Све ово, заједно са здепастим фигурама несразмерно великих шака и стопала, његови су заштитни знаци због којих су му приписане све непотписане иконописане целине. Упркос еклектичарском опусу невеликог обима и временског распона, његове позадинске пејзаже и сликану архитектуру одликују прозрачност колорита и ширина потеза, као и неочекивано варирање мотива (*Бекство у Египат*, *Кушање* *Христа*) својствено само вештијим српским мајсторима барока и рококоа.

![SE_IV_Georgije-Grk_Bekstvo-u-Egipat-1768.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-georgije-grk-bekstvo-u-egipat-1768.jpg)

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Јовић, „Сликар певница у цркви манастира Беочина", *ГПСКВ*, 1958, 3; О. Милановић Јовић, „Иконостас Николајевске цркве у Старом Сланкамену", *ЗЛУМС*, 1970, 6; Б. Тодић, „Георгије Грк", у: *Радови о српској уметности XVIII века по архивским и другим падацима*, Н. Сад 2010; *Српски сликари од XIV до XVIII века*, I, Н. Сад 2013.

Љиљана Н. Стошић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)