# ГАЗИВОДСКО ЈЕЗЕРО

**ГАЗИВОДСКО ЈЕЗЕРО**, акумулација настала преграђивањем реке Ибар недалеко од насеља Газиводе и Рибарићи, 37 км западно од Косовске Митровице у југозападној Србији. Земљано-бетонска брана висока 107,5 м и дугачка 520 м омогућила је стварање 22 км дугачког и 80 до 150 м широког језера. Клисураст склоп долине Ибра условиo је стрм приобални појас језера и разуђену обалску линију која је на неким секторима тешко приступачна. Укупна количина акумулиране воде је 380.000.000 м³. Површина језера је 1,2 км², а површина слива 1.060 км². Сваке секунде језеру притиче 14 м³ воде реке Ибар и његових притока. Језерска вода се користи за производњу електричне енергије у хидроелектрани Газиводе, инсталиране снаге 34 MW. Језеро је више пута порибљавано те га посећују спортски риболовци. По изласку из хидроелектране, вода се слива у акумулацију Придворица, коју је омогућила 5 м висока брана иза које је за потребе насеља Косовска Митровица, Вучитрн и Србица акумулирано 490.000 м³ воде.

Стеван Станковић

![SE_IV_Gazivodsko-jezero.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-09/scaled-1680-/se-iv-gazivodsko-jezero.jpg)

Село Газиводе изграђено је на десној страни долине реке Ибар. Смештено је уз магистрални пут Косовска Митровица (23 км) <span lang="SR-CYRL-RS" style="font-size: 11.0pt; line-height: 107%; font-family: Dijakritika; mso-fareast-font-family: Calibri; mso-bidi-font-family: 'Times New Roman'; mso-font-kerning: 1.0pt; mso-ansi-language: SR-CYRL-RS; mso-fareast-language: EN-US; mso-bidi-language: AR-SA; mso-no-proof: yes;">–</span> Беране, око 5 км северозападно од општинског седишта (Зубин Поток). Лежи на пространој речној тераси на око 610 м н.в. Део села је био потопљен формирањем Газиводског вештачког језера. У околини су постојали остаци старог града или тврђаве опасани зидом и шест старих гробова покривених каменим плочама. Село се помиње крајем XIX в., а 1914. имало је 102 становника. Становништво је досељено из околних села у другој половини XIX в. Године 1991. било је 142 становника од којих су 81,7% били Срби а 12,7% Муслимани.

Србољуб Ђ. Стаменковић

ЛИТЕРАТУРА: *Географска енциклопедија насеља Србије*, II, Бг 2001; С. М. Станковић, *Језера Србије*, Бг 2005.

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)