# ГАЗДИНСТВА

**ГАЗДИНСТВА**, друштвене производно-економске установе чији типови се међусобно разликују структурно, функционално и историјски (→ домаћинства). Најважнија су пољопривредна **г.**, која се разликују према својинским односима, организацији рада, радној снази, техничкој опремљености и другим структурним обележјима. Функционално, према привредним делатностима, **г.** могу да буду пољопривредна, шумска, рибарска и др. Према својинским односима, разликују се приватна, државна и задружна **г**. Историјски се, према одговарајућем типу власништва и начину организације рада, разликују робовласничка, феудална, капиталистичка и социјалистичка **г**. Посебан привредни и социјални значај имају породична пољопривредна **г.** (ППГ), у којима је власништво над земљишним поседом и средствима рада приватно, а организационо (радно) су повезана са породичном скупином и са домаћинством као потрошачком друштвено-економском установом. У традиционалним сељачким друштвима ППГ је основна установа не само пољопривредне производње него и друштвеног живота села у целини. Њихова модернизација одвијала се спонтано или плански, посредством аграрних реформи којима су мењани власнички односи, парцелна структура, величина земљишног поседа, организација рада, техничка опремљеност и технологија производње.

У Попису пољопривреде у Србији 2012. коришћена је следећа типологија пољопривредних **г.**: (1) према правном статусу разликују се породична, предузетничка и **г.** правних лица; (2) пољопривредна **г.** (ниједан члан нема прихода изван пољопривреде); (3) мешовита **г.**, која имају приходе у увези са **г.** (од туризма, народне радиности, прераде и продаје пољопривредних производа, услуга које обављају пољопривредним машинама и сл.) или имају бар једног члана који има приходе од непољопривредне делатности. Према резултатима Пописа пољопривреде 2012. у Србији су пописана 631.552 пољопривредна **г.**, од којих су 99,5% ППГ, док су преосталих 0,5% била пољопривредна **г.** правних лица или предузетника.

Године 2002. пописано је 778.891 или око 150.000 ППГ више него 2012. Гашена су углавном старачка **г.**, највише у региону Јужне и Источне Србије. Иако је у Војводини пописан нешто већи број пољопривредних **г.** правних лица и предузетника, и ту су породична **г.** изразита већина. У том погледу не постоје неке веће регионалне разлике у Србији пошто је у Војводини било 99,1%, а у Јужној и Источној Србији 99,7% породичних у односу на укупан број пољопривредних **г**. Колико је велик економски и социјални значај ППГ за све регионе и за Србију у целини сведочи и податак да 1.416.349 лица ради на њима, обављајући пољопривредне послове као члан породичних домаћинстава или у својству лица запослених на **г**. Ако се зна да је у Србији 2011. пописано укупно 2.487.886 домаћинстава у којима је живело 7.163.034 лица, онда се види да приближно свако четврто домаћинство има своје пољопривредно **г.** и да скоро сваки пети становник Србије има сталну или повремену активност у пољопривреди. Ово говори да пољопривреда и сеоска ППГ имају за српско друштво још увек велик економски и социјални значај. Подаци говоре да у Србији 326.015 или 52% породичних **г.** нема других прихода осим из пољопривреде, али она користе мање од половине (46%) пољопривредног земљишта. Из тога следи да већина (54%) коришћеног пољопривредног земљишта у Србији припада мешовитим породичним **г**.

У структури **г.** према величини поседа у Србији је 2012. још увек највећи број малих ППГ без земље или с поседом до 2 ха, којих је било 48,1% а користили су само 8% коришћеног пољопривредног земљишта. На супротној страни су **г.** величине преко 50 ха, којих је у укупном броју било само 1%, а користила су око једне трећине коришћеног пољопривредног земљишта. На основу економске снаге пољопривредних **г.** значајне су разлике између ППГ у односу на пољопривредна **г.** правних лица и предузетника. Просечна економска снага ППГ 2012. била је 4.990 евра, док су пољопривредна **г.** правних лица и предузетника у просеку вредела 204.755 евра.

Гледано по регионима, у односу на све остале се по својим аграрним структурним обележјима издваја Војводина. Просечна величина земљишног поседа **г.** у Војводини је 10,9 ха, што је двоструко више него што је просек у Србији и готово три пута више него у Јужној и Источној Србији. Просечна економска снага ППГ у Војводини је више од два пута већа од просека у Србији, а три и по пута је већа него у Јужној и Источној Србији. Тако је просечна вредност пољопривредних **г.** у Војводини 2012. била 12.032 евра, а у Јужној и Источној Србији 3.414 евра. Београдски регион је по економској снази ППГ сличан просеку Србије, а регион Шумадије и Западне Србије за 27,4% заостаје за просеком Србије и за 64,2% заостаје за просеком Војводине. Ту је већа заступљеност ППГ, чији су приходи само од пољопривреде, а та **г.** у односу на друге регионе имају на располагању већи удео (око половине) коришћеног пољопривредног земљишта. У Војводини је већи удео породичних домаћинстава која немају породично **г.**, те је изразитија поларизација породичних домаћинстава на пољопривредна и непољопривредна, док је у другим регионима већа мешовитост у погледу порекла прихода. У Војводини су, такође, носиоци породичних **г.** релативно млађи и образованији него у другим регионима. Ту је мањи број лица радно ангажован по **г.** и по површини коришћеног пољопривредног земљишта, тако да је тзв. аграрни притисак незапослених на пољопривредна **г.** релативно најмањи, а потребе за сезонском радном снагом највеће. Пољопривредна **г.** су у Војводини и знатно боље технички опремљена, механизација је новија и савременија.

Према структури ППГ Србија је, у односу на земље ЕУ, аграрна земља с релативно неразвијеном пољопривредом. Гледано према фармерском приходу, према величини поседа, техничкој опремљености, продуктивности и према већини других економских показатеља, српска пољопривреда заостаје и за већином својих суседа. Упркос томе, сељачка ППГ су веома важан економски чинилац српске пољопривреде и егзистенцијални ослонац великом делу становништва.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Богданов, М. Бабовић, *Радна снага и активности пољопривредних газдинстава*, Бг 2014; Д. Цвијановић и др., *Пољопривредна газдинства према економској величини и типу производње у Републици Србији*, Бг 2014; М. Митровић, *Села у Србији*, Бг 2015.

Милован Митровић

\*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)