ГАВРИЛОВИЋ, Александар ГАВРИЛОВИЋ, Александар , правник, професор, управитељ гимназије (Мартинци, Срем, 14. VI 1833 – Нови Сад, 17. VI 1871). Као питомац Текелијанума (1853 – 1856) завршио је трогодишње студије права у Будимпешти и потом одмах добио место професора у Новосадској гимназији (тада Српска православна велика гимназија у Новом Саду), где је остао до преране смрти. Предавао је географију, историју, српски, немачки и латински језик. За привременог управитеља Гимназије постављен је 1866, а већ наредне године смењен као присталица Милетићеве Народне странке, која је била у сукобу са конзервативним руководством Српске православне цркве, на чију страну је стао Патронат гимназије. На дужност привременог управитеља Гимназије враћен је после годину дана (1868) и ту је дужност обављао до краја живота (1871). После Ђорђа Рајковића уређивао је Школски лист , а члан Матице српске постао је одмах после њеног пресељења у Нови Сад (1864). У Матици је обављао више задужења: био је члан Књижевног одељења (од 1867) и члан Књижевног одбора (од 1869). Превео је Берлингеров уџбеник географије ( Упутство у географију за ниже гимназије и ниже реалке , Н. Сад 1866), а рад о народној поезији ( Прво историско доба народне поезије ) објављен му је постхумно (1904). Више његових радова сачувано је у рукопису. Један од његових синова, Богдан Гавриловић, доктор математике, био је професор Велике школе у Београду и председник Српске краљевске академије (1931 – 1937). ДЕЛО: Србска гимназија у Новом Саду no свом значају и колико се овај за првих 30 година њена живота у школи показао , Н. Сад 1871. ИЗВОРИ: Д. Кириловић, Каталог Библиотеке Матице Српске , Н. Сад 1950; Пренумерација на српску књигу, необјављена грађа у Матици српској. ЛИТЕРАТУРА: Застава , 1871, 65; Српска народна школа , 1871, 11; Млада Србадија , 1871, 17; Матица српска 1826 – 1926 , Н. Сад 1927; В. Стајић, Новосадске биографије , I – VI, Н. Сад 1936 – 1956; Ж. Милисавац, Историја Матице српске , II (1864 – 1880), Н. Сад 1992. Момчило В. Грубач   *Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)